Starmali

„стармлли" број 25. за 1880.

195

геометријској пропорцији. Што се више госпође карт а ј у, тим мање имају ч а р а п а. Чистоћа. — Г. Обркнежевић пише „Пазимо на чистоћу језика". Чудно је, да тај чланак излази баш у листу који је женскима намељен. Част и чест. — Поп Совра је помирљив човек. Он се не препире којеје боље „част" или в чест а он воле — што рек'о г. Рајковић — честе части. Чежња. — Некад су „Флигенде блетер* најбоље илустровале шилерову „Чежњу"; Један миш ухваћен у мишоловку декламује; „Копп1;' 1оћ 4осћ <1еп Аиз§аа§ Гт<1еп, Асћ, ГићН' 1сћ т1сћ ће§1пск<;!" 8сћШег'д „ЗећпзисМ". Човек. — Дијоген је тражио с фењером човека; да је дошао код нас нашао би на улици многог човека онда кад фењери гору (т. ј. ноћу). Аб. Краљ Помаре, честитам пазаре! Помар' краљу, светла круно, Што се тако клатиш, Треба море, треба море Алвалук да платиш! Продао си многе бриге, (Те комарце трона) Продао си своју земљу За два милиона. И на што ти така земља? На што таки људи? Кад су тебе изабрали, Мора да су луди. Не чудим се твоме чару, Практичном пазару, Тог је било више пута На земаљском шару. Ал у главу не иде ми Ни помоћу маља, Република !!! — Република!!!! Да купује краља!!!!!!! о° о

Један пости, — па се каје; Други с' каје, — па не пости. Онај трећи, понајвећи, Што се топи од мудрости, Тај на пример, тај би хтео Да за њега народ пости; Јер он за то нема каде, Мора радит', радит 1 тако Да се после има рад шта Кајат', кајат; здраво јако.

Оамо да се разумемо! Од „Финанцијалног замаљског равнатељства" у Сарајеву изишла је недавно међу осталим и ова наредба од речи до речи: „I. По горе споменутој. наредби подпада свака жгана духовита текућина, кад се произвађа, потрошарини од једана' ст новчића за сваки хектолитар и сваки ступањ алкохола полаг алкохолометра од сто ступњева (хектолитар и ступањ). Бооанци ће ово разумети, ал неће ником казати!

Беспосни покајник, Зашт се људи калуђере? Шта их на тај корак склања? — Ако не знаш казаћу ту: Ради поста и кајања. А да-ли се после сваки Испунити завет труди ? Зар ти не знаш пословицу: Кол'ко људи, тол'ко ћуди! Један 'вако, други 'нако, Свугде има различности:

Нешто пшанско, Ономадне, кад се оно У граду Кортеса, У Мадриду ноноситом Родила принцеса, Оног часа и тренутка Полиција светла, На жице је телеграфске Своју руку метла. И жице су цела дана Уживале мира, Нико, никуд није смео Да телеграфира. Те забране необичне Шта-ли ће да значе ? Нико не зна. — Ал гдекоји Овако тумаче: Држало се поносито веће: Хоће ли, ил неће Да л' Европа заслужује, Да њихову радост Тако брзо чује. * * * Хај, шпанска се поноситост Никада не губи! Да устане Дон Кихот из гроба; Па да их пољуби.