Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 25. ЗА 1380.

— Да, да голубе, ти венеш овде у Барамбућу повлађива и он. — Треба мало и да изађемо рече ока „молебним" гласом. — Па куда би душо? вапита он. — У Мехадију драги! — У Мехадију, а? свуд само не у Мехадију, јер тамо се човек врло лако заљуби, а ти душо лепа си, млада, јошт ни 50 немаш . . . пак . . . знаш . . . а ја сам ти врло љубоморан човек. . . — Али ваљда ми нећеш одрећи— Та оно знаш, свуд, свуд, само не у Мехадију, рече он и спусти главу, а зашто не би изишли мало у Чортановце, а? — У Чортановце ?! хахаха! засмеја се она. — А ми хајдмо у Бачинце, Буђановце, Ердевик, Марадик, свуд, свуд, само не у Мехадију. — Ал ја хоћу у Мехадију загрми она, и изађе из „Флегме", опет ти велим у — Мехадију! Она тако благо лупи својом ножицом, да судови с дувара почеше се вртити, ко куварице на „Фрајмузици* и од силног узбуђења грунуше о земљу. — Та шта ми правиш штету по кући запита он . . . добро, добро, ићемо куд год ти хоћеш, добро. Али ја ти и опет кажем, ја сам здраво љубоморан, па само нек приметим што . . . Завеса се саустила. Иза завесе чуо се громовити смех, да су суседи мислили, да добош добује унутри. III. Она је навладала. Он и она одоше у Мехадију Она с пуним срцем радости, а он с пуним срцем и џепом — љубоморе. Али он праћаше сваки корак своје женице; а често би се молио богу; „не доведи ме боже у искушеније!" Био је леп дан. Врапци су цвркутали цвр . . . цвр . . . цвр. А господар Дрвенко већ помисли да му се и врапци ругају. Она је отишла, да се прошета на „Фришком луФту", а он је остао код куће, но мисли му беху далеко далеко за драгом. Проклета љубомора! Бадава неће пусте мисли, да га се окану. Он узеде једну књигу, да растера мисли да се разоноди. То беше Догика Николајем Шимич, закљатим адвокатом удвечасти сочињена." То вам је „Фајн књига" за цело ко је љубоморан треба њу да чита. А та „Логика" беше једина утеха господар Црвенку у узбурканим данима, а он је волео и с тога, што то беше књига његовог прапокојног прадеде. Поглед му се заустави на 31 стр. Црвенко узе наочари, што их је покојни му деда купио негде у Кинеској и натаче их на свој патлиџан, те поче нако ко кад деца апостол читају уцркви: „подробно је бо преставленије јест посредством втораго, не само пред . . . но у један мах застаде, врата се отворише

и унутра ступи његов „хаускнет, петинтер и по потреби кочијаш" ча Мургуљ. — Мургуље, Мургуље ? повика Црвенко. Се ! јест храна душевнаја; а како се бо усуждајеш ти мене у прекрасном, умозрителном, употребителном љубомудрију и логических тајна разсужденију . . . — Ајао чуда! како то мој господин говори . . . Та, та, та, замуца ча Мургуљ, оно оно, ја знате не би, ал оно знате. — Говори и отвјешчај убо . . . заповеди Црвенко. — Отвјешчај .... вје .. . вјешчај, ал оно ваша госпа знате тамо са оно знате једним младићем . . . — Шта? шта? с младићем ? повика Црвенко, и внутрењом јарошћу (која се дала на барометру од патлиџана приметити) — возбуђен тресну „Логику" сочињену закљатим . . . о земљу. Прашина обрадована, што види таког госта у својој средини — прсну на све стране, да „Логици* достојно месго начини. — Али Мургуље! Мургуље! лудаче! шта говориш моја жена с младићем неким, не, не невозможно . . . по Логици, знаш будаче невозможно. — Е а ви . . оно знате, а ви оно, ајдете самном, па ће те оно знате видети. (Свршиће се.)

Исправка. У прошлом броју „Стармалога" нод „Буквице" а речи „Циник" изишла су три реда тако наштампана, да их ни какав Кинез неби могао прочи^ати. Треба да гласи, Циник. — Дописник „Пестер Шмогљана" из Добринаца: који је видео Добринце, као и ја његои Јерусалим

Најновије књиге. Под овим насловом навесћемо сваку књигу која се уредништву тога ради припошљ е.) Општи земљопис за српске народне школе у Угарској превео по Кутнер-Мајеру и допунио Стевап В. Поповић епархијски школски реФеренат са 9 слика и 1 мапом. Уз ово иде додатак о глобусу и мапамаодА. В. издаље српске кбижаре Браће М. Поповнћа у Ндвоке Саду цена 25 новч. Читанка за други разред српеке народне школе одобрена од црквено-народног школског савета цена 24 новч. у Н -Јвоме Саду издање штампарије А. Пајевића.

Одговори. Г. ђ. О. — Кад баш желитс, да вам песму, мау „Стармалом" штампамо ево последње штруфне: Зорц Зоро. вором зорим, Да ми с' срце умири; Сваку беду, хр$у клоним Тебе Зоро да видим. Је л' вам сад ,,срдце умирано ;| ? А што се тиче „хрзђе", будите уве рени, да је п пп „клонимо". Решење ребуса у бр. 24. Муфлиз. Решила гђца Даница М. у Румп. цдиддиидммииииштиин— —■■»Ц. ■■■шмнтииш —————■ За уредништво одговара А.! Пајевић. Главни сарадник Абуказем.

још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. *Шш