Starmali

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 30. ЗА 1880.

235

Из мемоара Ј. Игњатовика. (Заједно са оним што прцвнрује између редова:) Види бр. 42. „Нед, Јиста". Какав Чича, какав Михл, какав Бига, и Боснић какав „Стефановић" — овај је „крут, побожан," српски војник треба да је млитав, безбожан, — СтеФановићу је „обична ствар кад седне на коња да се нрекрсти" уместо да опсује саз анђалат! То чине проклети Руси. Србин се не сме ни у чему на Русе угледати. „Србин није бигота." Зато му не треба ни аутономија, доста му је администратор. „Можда би и кнез Лазар боље прошао" да се није ни родио, или кад се већ родио да је слушао Тису. „Војнику треба улити у срце да нема пакла," јер то је једина утеха и нас свију, који ипак каткад у сну зазремо од клетве. „Но сад ћу да споменем једног дивног војника, јунака. То је Дамјанић. Он се бори против роЗјене своје браће." Слава му! Тајније веровао да има пакла. „Код Срба је био омрзнут, име му је то значидо, што и Вука Бранковића. Ја, (Јаша Игњатовић) не држим га за издајицу." ,,На последку не држим ни Вука Бранковића за издајицу." Тога су истог мишлења јамачно и г. Анђелић и сам Јота Грујић. Даклем нисам баш сасвим сам. „Вуково понашање на Косову само могућност издајства не искључује, као год што није искључена могућност, да је Вук по околностима добро учинио." Па ипак „Вука не би ни девет вода опрало," (особито онда, кад га извесни људи бране). Клетва је као и диспозициони фонд, „кад се" човек за н.у „залепи тешко се одлепи." „Но има их еретнијих, о којима би постојати могла још већа сумња издајетва него о Вуку, па их народ пардонира, шта више и [узвишава. Н. пр. историја не зна за дела Краљевића Марка," — „шта више зна се да је војевао са Турцима," — „да је погинуо у служби Бајазита" — „а народ га ипак прогласио за свога нар. јунака." — Зато доле са Краљевићем Марком, — аевајмо Вука Бранковића, Дамјанића, Анђелића, поп Јоју Ранксвића, и друге славне мужеве, — па да видите како ће нам понос да процвета, и како ће нас разне сорте волети и брудершафт с нама пити. „Дамјанић је Србима код Мађара образ осветлао." „Дамјанић је као Србин живио и пао." И ако је можда рекао: „Да могу да искореним Раце, па онда да и себе као последњег Раца убијем," „и онда није се осећао друкчије него Србином, и смисао је: кад нећете слободе," кад нећете Комесаре, кад нећете да вам се школе помађаре, да вам се прваци затварају, кад хоћете у својој црквици и школици аутономију, кад нећете да вам се фондови селе у Пешту и т. д. и т. д. онда „боље да ни вас ни мене нема."

Дамјанић је српски јунак." Дична маЈка, која га родила и српскоме роду поклонила! Он је мој узор ! Ја радо идем његовим стопама, само неби волео да тако свршим као он. А сад ако сте ради, да вам ја тако лепих и још лепших назора уливам, изволите се претплатити на „Недељни Лист", не кошта много, само 6 форин. на годину. Мени ће веома мило бити. Јаша Игњатовић.

Преводи с латинског. уа1ез, ћепе ев<;, поз уа1етиз. Ако се ти ваљаш, добро је, ми се ваљамо. Бе Тзе11о ришсо. Дебела пуница. ЕН зго. Еј Лизо! Б1егез13. Ди је Реза ? Зтсоре. Син копа. Но<Не р1и14. Хо ди је тај, што пљује? N03 рессагаиз. Нос печемо. ВереМш. Реп тицин. Та1е е4 за1уе. Ваљај се по слами М. Ргез1;а<; ђопит еззе, ^иат с!т<;ез. Прест'о је добар бити, кад се обогатио. С1ауит с1ауо. Главом о главу. Иоп ЛиШо. Не дуби то. И-гли-гил.

У Ш Т И П Ц И. Д Један дописник криви тутора вуковарског, што је на стотине потрошио на „Добру воду". Па боље и то, него да је нотрошио на д о б р о в и н о. — Међутим да су вуковарски тутори велики поштовачи воде види се и по томе, што су за (општииских) 2000 Фор. направили крст код — Дунава.

Д Посланик Сингер тужи се на загребачком сабору на котарског судца Врањицанија, што се у крчми опија, тамо потписује судбена акта, прави шкандале и друге „неподобштине". Но ми држимо, да је г. Врањицани потеп е<; отеп: у његовом имену има врањ и ица. Иначе то се код нас не зове „неподобштина", него преподобштина, јер то код нас многи „преподобни" чине.

5 Поп ЈГ. сада у ову хладну јесен не сме никуд да иде по ветру, јер је ветар хладан, те што но веле све брије, а поп ЈГ. се боји да га не обри ју. Аб. *