Starmali

234

? ,стармали'* број 5и. за хааи.

Шетња по Новом Саду. 1ЈУ1. Цела је истина да су људи (а овде разумем и ж е н е) много бржи н а ј е з и к у , него н а д е л у. Ето н. пр. од кад ми имамо жељезницу уН. Саду (на језику), а на делу још се није ни почела градити; на језику имамо одавно и фонд за пензију учитељима и њиховим сиротама, а на делу неће ни један учитељ у тај фонд да прилаже; многе наше општине имзју на језику новаца, да сиромашној деци купе обућу и хаљине, а овамо у ствари деца подерана и неискрпљена изгледају — боже прости — као Футошки билијар; на језику имамо ми у Новом Саду владичин двор, а овамо видимо тамо само блато и ђубре (никако да се сазида, него стоји пусто место, пуно кола, тестераша, бећара, и кестенџијница!); на језику имамо ми зидано позориште, а на делу изгледа, да ће се на ономе месту зидати неки бирцуз; на језику имамо ми сваке три године сабор у Карловцима, а н а д е л у нас сећа на сабор само још скупоћа станова и скушЉа по каФанама карловачким; ове године имамо р а к а , али само на језику, на рибњој пијаци већ ево две године не можеш ни једнога видети (а рак је на језику врло опасан), и т. д. Али није ни чудо, што смо на језику тако хитри и извеџбани, кад морамо још у раном детинству толико да крвамо језик, учећи у школама српски, немачки, мађарски, латински, грчки и Француски, а на делу због тога нисмо јунаци, што у детинству слабо и учимо што је за практични живот нужно. Ево већ у основним школама учи сеи астрономија, односно математички земљопис, ал' деца наша кад изиђу из школе, а она су толико практичног знања стекла, да мисле, да чијоде расту на чкаљу и дикици; да се жигице праве од стрнике; да сукње и капути роде на врби; да пушке постају кад пиштољи велики нарасту; да се стакло на прозорима прави од леда; да је барут из- I мислио поп Кука; да су чивутски новинари најпаметнији људи; да је новосадски „Ујвидек", (као и Адам) створен од блата; да су закључци берлинске конФеренције свето писмо; да је наша автономија лопта, с којом се треба играти и одбацивати је; они су и то у школи научили, да је бог створио „Видело", те да је то нешто непогрешиво; они у својој безазлености волију, да им родитељи купе алве, него да их претплате на „Невен" и „Голуба; и т д. А зар не би могла деца, и практичније ствари у школи учити ? А какве и како? — Ваљда нећете и то од „ Стармалог" да чујете! Аб.

Вештина, како се краљу служи, (Пз последњег броја „ 1'1. В1гШег") За трпезом, с доглавници своји Ручао је краљ, — (ал незнам који), Шта је руч'о, — незна анегдота;

Међ осталим било ј' и пишкота. Краљ преломи танану пишкоту, Ал му рука гњевом задрхтала; У пишкоти, — помислите само ! Била ј' нека буба, црна, мала !!!! Јесте л' чули, то су свињске ствари! За те бубе ни просјак не мари; Ни у проји тако што не ваља, А некмоли да дође пред краља! Пребледеше господа у сали, Сви министри и дворски маршали. За тај случај ко да одговара? — Доведоше из кујне кувара. Кувар дође, — рекоше му шта је; На кувару страх се не познаје; Диже пишкот. . . Шта ће сад да ради ? Црну бубу из њега извади, Загризну је своји бели зуби, Прогута је, — па прсте пољуби. Тој хитрини нико с' није над'о. Поклони се кувар момче младо. Шта ј' то било ? — Сви љутито веле. „Зрно грожђа најфиније Феле; Мирисаво к'о пролетње цвеће, То се сада у пишкоте меће." То изрече, а брк му се смије (Ко сад може доказат' да није!) Краљ га гледи, — да ли да се једи! ? Да л' да псује, — или да верује! ? Мислио је и 'вако и 'нако, II' онда рече: Заиста је тако! (Бозобразлук мора бити крајан Онда му је само успех сјајан.) А господа, министри, маршали, Од чуда се једва разабрали; Саветнике подилазе мрави, Дипломате чешкају' с по глави, Па шмркају, како скоро нису, И шапуће ко је коме близу: ,Ми смо трице и кучине, брато! — Овај пример, то је сухо злато; Запамтимо како радит' ваља, Како ваља наћи се код краља!"

Ала је сватио. Мога браца Јоцу болеле очи. Оде он лекару и заиште савета. Лекар му наложи да не иде без бојадисаних наочари и да не сме пити. Кад је први пут после тога дошао у друштво запитају га пријатељи. А шта је то, Јоцо, шта ти носиш те наочари ? - Забранио ми је — вели он — доктор да без наочари не смем пити. Аб.