Starmali

32 „сглрл1лли"

4.) Да се златни кључеви но смеју примати у браву, — јер они сваку браву отварају. а 5, и најглавније: да не помажу ни најмудрији закони, ако судија нема челична карактера, — а ако га имаг, онда ћемо му тек сви казати : браво ! Калимегданџија.

Нов речник, (Псправљен у логичном смислу). Презиме. — (Јесен). Апсенција. — (Кад је ко у апсу, па не може да дође тамо где му је место). Комора, — (Човек, кога силом приморају да што ради). 0 д у ш к а. — (Кад кога после ћушке моле за опроштење.) Сенокос. — (Плав човек, кад му је коса жута као сено). Мирчета. — (Кад се чете одмарају.) Експорт. — (Кад кога дегредирају, па му скину порт.) Кормило. — (Санун, којим се дипломатски кор мије). М а ј о р а т. — (Кад се сами мајори потуку). Кумир. — (Кад се немачке краве измире). Капистран. — (Кад ко мете туђу капу на главу). Кајица. — (Калуђер, који се каје, или који ће се тек кајати). Пећина. — (Велика пећ). Весприм. — (Нредседник конзисторије, који не одбија мито). Солиман, — (Вегетаријавац, који се мануо соли).

Одговори уредништва, „Цензор Ниџа" Ако је ваш цензор заиста такав, он заслужује, да то дозна, не толико шира нублика, колко дотична г. г. проФесори. Али за „хумореску" се иште нешто више, него голе чињенице. Па онда увод, који жигоше све к—чке ђаке као изелице, — па оне „анонимне батине", па шврљање првошколаца по биртијама, — то би више ожалостило читаоца, него што би се насмејао слабостима „Нициним". А платити коме вечеру, па то после ударити у велики добош то се не слаже бар са српским карактером. И тако нам можете захвалити, што „хумореску" вашу не прииамо. — Од осталог ће понешто ући. Уредништву „Отаџбине. Удешено је да вам се редовно шаљу оба листа. Ми смо добили само прву и другу и сад носледњу свеску. „Два Стармада". Ајде да ми то изоставимо! Држимо, да ће тако боље бити. Придика пок. попа Јасенског ућиће. А ви, кад би потресли мало вашом рукавима, зацело би иснало још таких за нас згодних воспоминанија. Ми се томе надамо.

ш?ој 4. за 188.1..

Нс о р **<♦ и О и «1 Чика Јоеие лист доноси у своме 2. броју за 1881. ове чланке: 1. Тигров плен (са сликом). 2. Завидљивац Пера, песма по Француском од чика Нике. 3. Драгојла и звезда. 4. ЈГасти, песма од Николе М. 5. Четири осиромашена богаташа, источна иричица. 6. Освета, песма. (Уланд.) Од Николе М,, гимназисте. 7, Тројански рат (са сликом). 8. Српске народне питалице (са сликом из збирке Вука Врчевића у в Срп, Зори.") 9. Усов (лавина) (са сликом). 10. Аустралски људождер (са сликом). 11. Овејана зрнца (са сликом). 12. ЈГуда и паметан, или „разлика", песма (Рикерт) од Јован М. I), 1,3. Ради, пссма од Д, II. Рајчић. 14. Приче за добру децу. 15. Молитве наше мале Данице, (са сликом) прибележила Велинка, 16. Разнолије. 17. Ребус. 18. Даштања. 19. Решење даштања. 20. Чика Јопина пошта. 21. Нове књиге. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу Бг. Јоу . Јоуапоу1с Ш1еп, II. Рга1егб1;га88е 67.— „Невен", чикаЈовин лист, излази два пут месечно на читавом табаку. Цена је за АустроУгарску на читаву годину 4 Фор., на -пола године 2 Фор. За Србију, Црну Гору и остале крајеве 10 динара или 5 Фор. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 Фор. 50 нов. на пола године, и шиље се на адресу Штампарије А. Пајевића у Новом Саду.

Др-а Милана ЈоБанови^а НАРОДНИ ЛЕЧНИК ШШГ ЕЊИГА ПЕТА -*^§ доноси ове популарно написане чланке: 1. Отрови у кући и около куће. I. 2. Како се доје деца без дадиље? 3. Ваља ли носити малену децу ? 4. Шта не достаје у женској одећи ? 5. Дечије болести. III. Пролив. 6. Темељи човечија здравља. II. кости. 7. Обичаји што нас тару и море. „Народни ЈГечник" излази свака три месеца у књизи од 64 стране, а цена му је за све 4 књиге само 1 Фор., поједина књига стоји 30 новч. Ко се са 1 Фор. претплати на све четири књиге, шаљемо исте како која изађе о нашем трошку. Прве четири књиге „Народног Лечника". укоричене у тврде корице, могу се добити за 1 $ор. Штампарија А. Пајевића, Наклада „Народног ЈГечника а »

7ГТ5 Д Р 7Г А Т А XX А могу д° 6ити пталнпг и дужетрајнијег рада у штампарији А. ЈУ Г) А ЈА. Л—Њ. Ј ПАЈЕВИЋА уН. Саду, којој нека се писмено оферирају.

Штампарија А. Пајевива у Новоме Саду 1881.