Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1881.

55

— Он то само тако каже, А зна добро, врло добро Да бајање не помаже. ^ХХХХУ. И то чујте и то знајте; Кад вам Немац што тумачи, То се зове: дајте! 1^ХХХХУ1. Немац узду зове: цигел; — Зидада се многа кућа Од таких цигаља, И увек се уверисмо Да ништа не ваља. 1.ХХХХУП. Горње, густо млеко Немци зову обрст; Знак је да су мудри Људи ове врсте: Оно што је најбоље, То они обрсте.

Дечија адреса. Господину Мр.*) Шишману Шејтери, лекару у Пожаревцу. У 21. броју „Новога Века* читалисмо ваш оглас, у коме јављате, да сте још 1877. год. изнашли „сигуран" лек против диФтеритиса; али добром срцу вашем није било тога доста, већ да би ваш „с и г у р а н лек што сигурније дејствовао" изумели сте и неку справу; па начинивши тако сигурност што сигурнијом, ви нисте ни ту застали, него сте ту справу „прошлога лета још и у с авршили." Ви, добротворе човечанства, велите, да та болест (диФтеритис) „н и ј е више опасна", позивате сена „најопасније случајеве у округу Пожаревачком". Ви даље велите, ,да би се сад „од сваке болести, која се са диФтеритисом појавља могло умрети, али од диФтеритисане!" Та ово је више, него што би се желети могло! Вама није доста, што се сад од дифтеритиса н е м о р а умрети, него сте учинили, да и онај, који би можда хтео, од те болести н е м о ж е умрети. — То се зове у својој струци бити, не само печен, него и препечен ! Ви даље јављате, да „ваш лек није отров." То му тек диже вредност! Премда се и по себи разуме, да „сигуран", „још сигурнијим учињен* а преко свега тога још и „усавршен лек не може ни бити отров." Али пошто ви даље велите, да би „ваш лек свака општина могла држати у приправности и вашим апаратом могло би свако руковати, али ви из *) Не допада ми се, кад ми се доктор, уместо са „Др.", потписује са „Мр.". Слагач.

ваших руку за сада не можете ни једно ни друго дати" то Вас приклињемо и бога на вас мећемо, да не будете само Пожаревачкој околини мати, а целом другом свету маћија. Дајте, или продајте свету ваш сигуран лек! та свет ће вам зато радо платити више него што вреди цео Пожаревац. А слава ће вам бити тако велика, какву до сада није имао још ни један Шишман ни Шејтерија. А ако то не учините, сетите се г да на свету има свакојаких људи, — ко им може запушити уста! — могу вас, у место признања, још олајавати, и рећи, да ви нисте ни Шишман ни Шејтерија, него прост шарлатан, маминовац и варалица. У интереоу даклем и вашем и целога света, гледајте шта ћете! (Долазе иотписи мнсјго иљада деце, која су од год. 1877., од како је тај сигуран лек изнађен, од диФтеритиса поумирала.)

Срекна земљо, срећни роде! — 0 господе! — 0 господе! Читамо у веч. листу „П. Лојда" од 14. марта, како у Подкерешју страдају од поплаве вароши и села, каква је невоља у Бекешу,- ђули и Малом Јењеју, где запушавају проваљене насипе; а на другим местима опет хотимице проваљају подигнуте насипе, да би се вода расплинила по равницама и низама, ма да су узоране и обрађене; како Кереш-Тарчу већ грца у води; читамо како се и код Будапеште дунав попео, ако и не високо! господи до ушију, а оно ниској Маргаритиној ади иреко главе, а одма испод тих тужних гласова читамо и ово : „(Уог1е8ип(?.) 1п 4еп 1л)каНШеп <1ез Ке11пег-К1и1 )В ћа14 РгоГеззог N. Уесзеу ат 15. <1. М. ете Уог1езип§ иТзег <1еп 15. Жагг." Свак би живи помислио, да ће ту сад бити говора о води (јер то је келнерима пријатно и келнерским локалитетима сродно), — а знамо и то, каквих је водених чуда било у Пешти 15. марта (1838.), — еле и ми помислимо: сад ће проФесор да предлаже начин и лек, како да се томе јаду доскочи, па да не страда онај кукавни народ у Подунављу, Потисљу и Подрављу, — али боже сачувај! — шта се проФесора тиче та тричава, мутна и бљутава в о д а , — уместо в о д е , он ће келне рима китњастим Фразама да прича о в е т р у, који се терао капом 15. марта 1848. године. 0 сретни роде, — ветром се заноси! Не брини се шта ти сутра данак носи... Крста Леворучић.

Решење награднога ребуса У бр. 2. Слика кредом цртана. (Није решио нико.) У идућем броју донећемо нов наградни ребус.

М?* Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.