Starmali

'

„Стармали" кздази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — иогодишња 2 ф. — на 3 месеца 1 ф . За Дрну Гору и друге крајеве 10, —5, — 2Ч а динара. — Власник и одговорни урединв Змај-Јован Јовановик; мавни сараднак Абукгзеи. Жздајешпмпарија А. ПајевиЕау НовомСаду. —Рукониси се шиљу уреднику (Бг. Ј. Јоуаиоујс, Х^јеп II. Рга(:егв<:1 - а88е 67.) — Претпдата исве, што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

Шетња по Новом Оаду, 1ЈСШ1. Кад човек прође света барем штагод и проФитира. Тако еам и ја ономад спремио се за пут, навукао чизме са дугачким сарама, напунио путничку торбу, огрнуо коласту аздију, натакао самур-калпак, опростио се са домаћима и отишао на агенцију, укрцао се у лађу и запалио цигаретлу. Кад сам цигаретлу до полак испушио био сам сретно стигао цељи мога путовања, приспео сам у —Каменицу. Боже мој, сасвим други свет! Место рибње пијаце видех сиахијнску башту, место немачко-чивутског разговора новосадског чух једва после дугог времена мили матерњи језик, место скупог а рђавог новосадског вина напих се мукте доброга сремског код браће Каменчана, место „Недељног листа" изнесоше предаме печено јагње, место опомене за плаћање пореза доставише ми чинију са салатом, место звиждања пекарских шегрта чух дивне песмице младих девојака, место београдског „Видела", чиме ме новосадска пошта трактира, изнео ми је поштар каменички старе шљивовице, што од ње деца с банка надају, место да слушам овде разговоре о најновијој женској моди, отпевао ми је тамо учитељ песму „Воистину сујета свјаческаја", — једном речи са свим други свет и други обичаји! Пошто сам тако неколико часова уживао вратим се опег овамо у „јудол плачевнују," у варош, у којој излази „Ујвидек" и у којој се мађарско позориште од српских новаца богати, у варош, у којој нема деце, јер се „Невен" и „Голуб" немају за кога да држе, у варош, у којој је и сам писац „Србина и његове појезије" и „Црногорсгва" дошао до тога уверења, да сви Срби листом треба да пређу у мађарску либералну странку! Инди је право рекла моја покојна баба Соса, да је боље бити у селу весео, него у вароши тужан, боље је бити у селу богат економ, него ли у варопга затворен

уредник, боље је у селу дисати виноградски и баштенски ваздух, него у вароши шетати „рузмаринским" сокаком, боље је у селу певати уз чашу вина и поред добре сарме и печења „многаја љета," него у вароши ваљати бурад преко пијаце и писати чланке за „Стармали". Тако је моја покојна баба судила још пре педесет година, а сада налазим томе потврде и у иокуству и у старим књигама Сократовим, Платоновим, Аристотеловим и свију других филозоФа, који су писали књиге и који су још паметније радили, па нису писали. Јер док сам у селу пио вина, у вароши би за то време читао новине, док сам у селу певао „Зашто да се ја бринем" у вароцш би читао „шнајдерске" рачуне, који су увек као телеграФске депеше штилизовани : „кратко" а „хитно", док сам се на селу шетао по мирисавој обали дунавск»ј, дотле би у вароши пушио цигаре из аустријске траФике, докле сам у Каменици са честитим парохом диванио о целисходном ваопитању деце и о узроцима пропадања нашега народа, дотле би у вароши срео којег „плебаноша" или читао у новинама какву нову „метресу" (како ли се каже), а из тога свега сљедује, да је човек сретнији у селу него у Лондону, блаженији у малом местанцету него у бечком „Ландесгерихту," сигурнији у Каменици него у Петроградској зимској палати. С тога су и Новосађани при својим „шетњама по Новом Саду" тако заузети за шетњу у — Каменицу, јер Нови Сад је врло леп, кад је човек на десној обали Дунава, те кад га гледи онако из далека, па што даље од њега све је лепши. Аб. Нешто из живота геперала Бенедека Познато је, да је, сад већ покојни, генер. Бенедек, док је још био у активној служби, мрзио све Словене, а радо је показивао симпатије Мађарима. Једаред, на неком великом маневру, дошавши пред