Starmali

„стармали" број 12. за 1881..

Шетња по Новом Саду. 1.ХХ1У. Још се нисам од вуковарких сватова честито ни одморио, а већ ме позваше ономад на друго весеље — пред комисију што порез разрезује. Глава ми је још бучала од „многа љета", а већ. морадох да чујем шнога- плаћања. Веће су захтеве мећали на мене него вуковарски тутор на кума сватовског. Што ћу ја да плаћам за „кандила" кад „Стармали" никоме не кади; и као год што је вукеварски тутор захтевао од кума да плати оне излишне воштанице, тако је и мени комисија цедила в о с а к. Комисија није ни узела у обзир, да је „Стармали" добио у Београду три конкуренције — „Старог Домишљана", „Жосу" и „Дар-мар" — а то су преврнути зимски капути „Видела", „Самоуправе" и „Истока." »Ноовоме је свему Бонту крив, јер „Видело" је увидело, да су му патрони стари домишљани, „Самоуправа" је увидела да је Бонтуов уговор врло ћосав посао, а „Исток" предвиде унапред, да ће бити дар-мара и дар-н е м а р а. Само би, чини ми се, прилитније било, да су „виделовци" покренули лист „дар-мар", јер они маре 31 (Бонтуов) дар. Сад би требало и други београдски листови да набаве себи тако исто „доплгенгере" у облику шаљивих листова. Тако би „Српске новине" ваљало да покрену шаљив лиот „Службеница", (јер оне имају и онако свој службени део, који чиновницима службе раздаје); „ГГобратимство" би могло назвати

НОДЛИСТАК. В 6 ш а л а. Као црне мисли, што им крила дала Зелена авет освештаних зала (И не знајућ' можда да је сродница шакала) Купе се вране около вешала — Око вешала. Долазе старој млади у првиче; Купе се да чују како правда сиче. Хрле да виде како чудно ниче Паклени цвет, Из једног греха како расту пет. Купе се вране око вешала, Да виде како блудња блудњи води, Како се умље са безумљем сроди, Да види призор, који њима годи, — Њима само годи, — Само њима годи. Кад вешала видим Што сам и сам човек, тога се стидим

Ху грозна справо! . . . па још са висина, Сестро, — (можда мајко) нитроглицерина!

свој нузгредни лист „Иетарда"; ,Радник" би могао уређиваги шаљив лист, који би се могао звати „Баба Иелагија"; „Огаџбина", која при свој својој ваљаности не можо да добије заслужени број претплатника, могла би дати своме листу наслов „Париске>моде", па би се бар женски свет боље заузео за ту страну ствар, кад неће за >;воју „отаџоину" и т. д. А и поједини људи од уплива требало би да имају своје шаљиве органе. Не би се морали баш нови нокретати, но узети од већ постојећих. Тако би Абердар могао узети „Видело" за својшаљиви орган, па да вадите смеја ! Бонту би могао узети „Розена", за своје хумористично гласило; Кад би пак Бонту покренуо лист под иасловом „10.000 дуката", (за шаљив лист доликује сваки наслов) а Иир ћанац под насловом „Д а", па кад би се нешто ти људи са својим листовима мењали, онда би морао Бонту узети од Иир ћанца „Да", а Иироћанац би узео од Бонтуа „10.000 дуката". Ала би онда цветала српска журналистика. Ми уредници из Мађарске заиста би завидели колегама преко Саве; да, да, завидели би им. И у опште ми новинари овде у Мађарској, особито ако смо српоки новинари, имамо не само журналима и журналистама у Србији, него и иначе у свету,на многом чему да завидимо. Завидимо „Тајмеу", што му је један број већи него наша читава година; завидимо „Гартенлауби", што има преко по милијона претплатника; завидимо „Недељном листу" , што може да излази и без претплатника.

Хај гнушање моје кад би било јако Да обоје сатре, сатре подједнако, Врати у пако! (Врати у пако . . . а на место њино Ја бих из раја лепши цветак скино; Тај нека се сади, тај нека се прима На пример свима; Тај нека се гаји и с висина види, Беснике застиди; Тај нека буја, тај нека се шири, Да место врана силазе лептири, Ко год их види нека се сећа, Да на земљи може бити И рајскога цвећа.) Ху грозна справо, које с' душом стидим! — Ја склааам очи, ал те опет видим. Ко суве кости неког адског звера, Окађене смрадом змија и аждера, Дижеш се туди, — Дижу те „људи"! А ти ниси друго, него жиг на челу Човечанству целу. Ху грозна справо! — Па те јоште бране Да си десна рука правде богодане. Тако ли даклем ? — То је ваша вера! ? Оно, на што ђаво безумнике тера,