Starmali

174

„СТЛРМАЛИ" БРОЈ 21. ЗА 1881.

ђачки растанак, (!1о Бранку и по — Станиши). По Бранку: „Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога. Руком држи братац брата, Близу срца њега вата, Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао — —" и т. д. По Станиши. Нуткају се ко ће да пева. Један, „Ја предлажем ону дивну пародну песму, за коју сам уверен, да је сваки од нас знаде, коју је тако рећи са мајчнних груди исисао и научио, и као сретно дете стотину пута невао." И, кад сви читаоци мисле да ће певати косовку девојку, или Владету војводу — он пева : „Пусти пуже волове Да оремо долове." Међу тим се чита класификација: који је добио „из чутурологије петицу* а који „из бокалистике шестицу." Пошто се отпевал^ још и до сада непозната песма: „Ико, икс, икс, У Флашама свуда никс " Почне се премишљати, како ,ће се газда Трајко лакше преварити.* Газда Трајко наиђе на лепак и пошље им по своме момку вино, пиво и соду. Пошто газда Трајков момак не може да врати кусур од Наполеона, који случајно нису ни имали, обећа му се, да ће сутра зором паре добити. Сад долази табло на сред сокака. Пева се: „Ој Београде, ој жалости иреке ! Здраве ми биле све у теби секе. Збогом остајте куће и сокаци Растају се сад ђаци." Сад се, путем штампе довикује: „Збогом, газда Трајко!" и обнадеждава се, да ће му се дуг у меоецу Септемберу поштено платити. (Ово све сигурно није било истина, — али је бар лепо измишљено.)

Срококо. 13. ђубре; сова; субвенција. Дедер ми то срочи! Пз ђубрета коров клија : Совуљаги тама прија; Магарцима субвенција. — Ето срочио сам. 14. Школа; Финанц; булевар; Би-л то срочит' знао? Школа трпи много квара; Финанција нема пара;

Пешта има булевара; Ето срочио сам. 15. Колач; пена; Босна; Дедер ми то срочи! Колач тражиш, нађеш рена; Нада често буде пена. А Босна је усрећена. Ето срочио сам.

Исправљене пословице и узречице ; Ко није са малим задовољан, ■—- тај би са још мањим још мање био задовољан. Реци попу поп, — т. ј. ако је заслужио. ( ј Карташка иословица) Коме бог, томе и сви — кеци. Где су кола мудрости — ту Бонту не прави ајзлибан. Ко високо диже нос, — томе се лакше ћилим испод ногу извуче. Удри жену, — ако имаш јачег адута! (Важи при картању) Писмо Богу Узајми један прајатељ другом неку своту новЦа на неко време, кад је то време истекло затражи Давалац да му онај којег му је исти само на непознато време, дао, натраг врати, на које се дужник ни освртао није, шта ће сирома он, него тужи свог дужника суду, во на суду буде исти дужник оправдан, почем тужилац никаквог сведока имао није чиме би могао доказати, а дужник признати није тео, да му заиста дугује, те тако изгуби суд. У очајању незнаде шта ће да ради видећи да му лоповским начином његову крваво стечену крајцару други отео, ко]ем и сама правда и суд држе страну. Сад увиди да на земљи нема правде те се сети на Бога, те намисли самом Богу се потужити 7 седе те написа овим речима: Богу Саваоту у Небеса! Боже! овде на земљи нема аравде, суди ти јер је у тебе само правда, ако ме ти не саслушаш онда сам пропао, јер сам сву своју сиротињу на следећи начин изгубио, (те наведе како је новац узајмио и како га је суд одбијо и т. д.) зато се уздам у твоју милост и правичност те потпише своје име и презиме, те однесе писмо на пошту, са адресом: „На Бога Саваота у Небеса, (препоручено); кад поштанск<1 чиновник писмо то прими изда рецеписз истом човеку преко тога писма, те пошаље исто писмо владаоцу те земље, који кад је писмо проучио видио је занат који се у највећој мери тера те тако поруши његову пресуду и заповеди да се дужнику има наложити да за 24 сата имановац оном сиромашку са каматом издати. Превео Један вуковарац.