Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 23. ЗА 1881.

183

ч унао што у себи, то не спада иа ствар.) Али владичина молитва трајаше нешто здраво дуго, — више од по сата. За цело то време клечао је и Чивутин иза његових леђа. Једва једанпут довуши владика своју молитву, устаде и прекрсти се. То исто уради и г. уредник (само што се није прекрстио.) Одавде изведе владика г. уредника у башту и кад дођоше до капије, кроз коју се излази на улицу, владика рече: „Ви сте, госп. уредниче врло красан човек! То сте показали и вашим стрпењем за време моје молитве. Али жао ми је, врло ми је жао, што се на ваш лист не могу претплатити, јер свота, коју сам на држање новина определио, засад је сасвим исцрпљена. Мило ми је што сте ме походили и збогом и остаЈте ми здрави ! * Чива више никад није долазио владици да му евоје новине препоручи.

Талијанеки разговор у меродавним круговима о Босни. (За боље разумевање ове лакрдије, и на питање „зашто баш талијанеки ?" одговор је прост : кад је реч о Боени, еваки други језик има ве:ће право него сриеки, — даклем онда може бити и талијански.) Ла Цистутела. Мени се чини. да је Ла-Босна жедна. Ла Транзтутела. Ла-Восна жедна? — па да јој пошљемо Ла-вина. Ла Цистутела. Ла-вина?! То није нужно. Босна је тога добила већ са Ла-окупацијом и са Лаконзеквенцијом њеном. Ка Транзтутела. Па шта да јој се да, кад ето видиш, да јој је Лажеђ очевидна? Ајде да јој пошљемо Ла-пива. Ла Цистутела. Ла-пива, Ла-пива!! — Али за бога Ла-пива волемо и ми пити. То је Ла-грехота шиљати њима. Ла Трантзутела. Ха, сад ми дође добра мисао. Добра ће њима бити и Ла-пена. Тога ћемо ми њима послати. Л а Ц и с т у т е л а. Брависимо! Ла пена, — тога ћемо ми њима послати. (Да не би ко помислио, да је ово било само празно обећање, благодарна Бошњадија признаје и квитира, да је Лапена већ стигао у Босну. *) *) За ово невино „припоелано" уредништво овога листа одговара. А ко одговара тај ни на шта не н аг о в ара.

У ш т и п ц и, Д Један, који се упутио да проштудира наше партаје у Срему, полазећи ради тога на пут, понео је с собом аријаднино клупче. * * * Д Вршачка власт је одредила тачно сахате, како се има држати омладинска скупштина. Мора бити да је то за њих горка медицина, кад су тако акуратно рачунали на сахате. * &

§ Врло је мудро од Кикиндских дописника, што вичу на управитеља новосадске више девојачке школе због тога, штоје избор кикиндски био безуспешан, јер како су заопуцали баш сада, кадсе школе започињу, да доказују да његов рад није р а д, него к в а р, то ће родитељи похитати, да умале број оне 42 Српкињице, што су се у м ађарском клостеру васпитале. Међутим ми држимо, да рђав кортеш може бити и остати цз* врстан учнтељ и наставник, као што је наш управитељ увек био и биће. * * * = Даклем новосадске главне касапнице престају да буду у досадањој кући и место ових долази парно купатило. Само ће г. подузимач имати доста посла док очисти ону силну крв по зидовима, дирецима, рупама и т. д.; како би било, да се на то употреби толико препоручивани Виљемо в крв чистећи чај? * 9ЦР* Поп Кука држи са Ференцом Вечерином, уредником „Сремског Хрвата" опет кон -ференц-иј у. ❖ ГЛ • * * © У једном огласу у „Застави" о продаји неке куће у Новом Саду читамо: „Даљаизвестија могу се разумети код И. Ц. у Иригу". — Ал' ако који купац зажели „ближа известија", где ће то моћи „разумети"? * $ ф # Поп Серавим се вајка, што није још пре две године сазвао ону турску конФеренцију, јер се онда навршило управо 100 година деклараторији, коју он жели да поврати и тако би могли у сто година унатраг коракнути. & $ ? А можда ће ко после 100 година и поп Серавимове закључке дизати из прашине. * * # X Хемичари кад нађу у чему сириџик, а они добију црвенуреакцију. Ана какав отров наилазимо кад имамо црну реакцију? Реци „Родољубе ! а * * * □ Кад стане поп Кукин кандидат за илочки срез у Черевићу свој говор држати биће искупљен толики силни свет, да ће се говорник морати попети на онај дуд што стоји на врх черевићког тороња, да би га могли сваки видети и чути. * * * -ј- Ал из те даљине слабо би га могао ко чути, него ће морати викати крозпоп Кукин рог. Аб.

И 3 Л И Ш Н 0. Перица дошао кући са издераним чакширама. »Бре научићу ја тебе како се деру чакпгире!" покиче отац на њега и стаде га деветати, „Ајао, отац, није нужно да меучиш, тајазнам ввћ".