Starmali

„Сггарз^а-ли" излазн трипут жесечно. Годишња цена 4 <г>. — догодишња 2 ф. — на 3 месеца 1 ф . За Дрну Гору и друге крајеве 10, —5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговорни уредлик Змај-Јован Јовановић.; главни сарадннк Абуказем. Издаје штампарија А. ПајевиВау Новом Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (Ог. Ј. Ј оулпоујс . \У ит | IX. \^а1|гш §ег*(га8ае 9.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

Два гласа из Пеште, (и то једног дана.) Два нам гласа из једнога врела Данас пошта (из Пеште) донела. Један гласак милостиво јавља, Да се сазив сабора нам справља. Други јавља пештанско решење, Ком је предмет мртваца спалење, Да се трулеж пречисти кроз жаре И лешине да ваздух не кваре. Оба гласа, — ко два брата пр*ва Беспристрасноот моја одобрава. Оба гласа мила су нам свима, Тако штогод Србин радо прима. На сабору — виде^ете само Како ми то и извести знамо. Бираћемо, пред очима вашим, ТТТто се слаже са животом нашим; А лешину, са трулим јој стањем, Згорећемо општим презирањем. * * Ето ви'те како је то красно, Нит' је коме шкодно ни опасно, Кад ви мудро намигнете мигом, ( Куд ми знамо да нам ваља стигом: Сваког пустит' на животне стазе, — А сагорет' лешинске заразе. Од лешина, од трулежа сама, Нема среће ни нама. ни — вама. А. X.

Шетња по Новом Саду, БХХХ1Х. И то ми јеберба! Бетрина дува, као да су сви немачки буршози ветар из своје главе попуштали по свету; киша пада, као да све хрватске појете са Парнаса кабловима своје песме на овај грешни свет | просипају, а небо је тако црно, као да је когод за[ мочио четку у савест неких калуђера, те небо оФарбао; по земљи је тако блато, као да је ко целу земљу земунским „Вохнблатом* и панчевачком „Поштом" калдрмисао. Тако да ко је рад да се у винограду с браћом провесели најбоље "ке радити, ако озтане код куће у топлој соби. А да је гцто наличније на бербу, може најмити десет-дванаест лепих берачица, пак да му певају најновије песме народне. У Срему има сад много народних песама, већином о избору. Тако смо неколико забележили, као: Фалио се наш поп Кука, Да му ј' Васа десна рука. Ја и моја лепа дика Ми смо из сред Ердевика, Опа цупа ноге танке В л а д и н е сте сада с т р а н к е. ДЈ. Ко би сада момак био „Указ" Јоцин не би штио, Де је „Указ" — ао небо! У берби би нужно т р е б' о ! *• Ала гајдаш лепо свира, Кад Ердевик Јоцу бира, Свирај свирче весело, Матсар после пресело!