Starmali

„Стармали" цзлази трниут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф. За Црну Гору * хруге крајеве 10,-5, — 2 1 /« динара. — Власник и одговорни уредиик Змај-Јован Јовааовић; главни сарадник Абуказем. Издаје штамнарија А Пајевићау Новом Саду. - Рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуамоујс, \1Чеп IX. \Уј»||г1и§сг»(га89е 9.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. Пајевића у Новом Саду.

Што слободно, слободно. Слободно је било влади У Бонтуву тражит' спаса, Не вермати са висине Опомене општа гласа. И већини скупштинара Би слободно и у власти На владипо јектеније Тихим гласом : Амин 1 касти. Сдободно је — ја да како И Бонтуву било пасти Услед тога, српској бризи Задрктати од пропасти. Слободно је било питат' — Та за бога скупштина је Запитати за ту штету, Да се знаде колика је. Слободно је било питат' Десет петнајст, двајест пута, И министру на то ћутат', — К'о ваљушак кад прогута. И стрпењу би слободно Догорети до ноката, И педесет седам пута Џабаисат' свог мандата. Слободно је не дати се Да ме брију без сапуна, Него рећи: кад је тако, Идем кући,—шта ћу туна? А народу слободно је Рећи њима: криви нист,е!

Сме слободно народ бират' Посланике ове исте. Кад то буде, тад остаје И миниотру слободице: Раскиселит' своје лице, Па се склизат, са столице Слободно је на видело Истерати, што се крије; Да се знаде, јели влада Одговорна, — или није. Калимегданџија.

Шетња по Новом Оаду. СУ. Благо тим београдским новинама ! Њима је бар лако излазити, јер уредници не морају да лупају главе, шта ће за лист свој писати, него они донесу најкрупнијим словима какву „ Лзјаву " за или против којег министра или кмета, паонда на нижу по 175 потписа разпих ппсара, амала и бузаџија, те неколико такових „Изјава" напуне цео лист тако, да једва још остане мало празна места да се смести оглас којега адвоката, који изјављује да нема ове године крсна имена и да има 10.000 употребљених поштанских марака на продају. Али код „Стармалог' то много теже иде. Нема вам горе, него кад треба лист да изиђе, а овамо нема ,штофа", јер се случајно не чује ни за којег солгабирова да је уапсио каквог босанског просијака и сам у „Пестер-Лојда" телеграфирао своје јуначко дело, које га Тиси препоручује; нема гласа о каквом попи, да није хтео кога да венча, што неће место „молитве" да пружи попу 15 фор.; нема вести о каквом калуђеру, да се у прњавору потукао; нема новости из Каћа о ћири Бабину и његовим Дон-Гихотеријама; ни-