Starmali

108

„стармлјш" број 14. за . 1882.

*: * Л Нову реаату звезду назвали су у Африди кедиве* : како ће је, боже, у Карловцима назвати? * * * * ? Ономад се хтеде онштина у К упустити у избор црквењака. На то устаде један општинар и рече: ,Па што би ми бирали дрквењака! Кад нам је влада ваименовала патријара и владике, нека нам наименује и црквењака!" ■А-б. П у с л ж ц е, Седам дана требао је свети синод, док је изабрао два владике. — Даклем владике се тешко рађају, (али бар лако живе.) Пре ио године јавио је „Пест. Лојд в да др. Полит као правозаступник нар. фондова има|10.С00 ф. плате годишње. Сад му се учинило да је и то мало, па му је повисио на 15.000 фор. годишњих. Из тога се види како би Иештанска господа умела газдовати са нашим новцем, само да се једаред дочепају тих дерних фондова. 6000 рубаља. Толика је награда расписана на најбољи животопис цара Александра II. Али се писац мора обвезати, да ће живети још 18 година, ако хоће и да прими тај новац (Красан посао, — а још краснија обвеза!) Кад су новине неки дан јавиле, да је један крокодил уш'о у Тису , многи су се слатко смејали, мислећи да је то шала. Ал ево се потврђује да је то баш истина. Уђем и ја унутра и видим госпођу домаћицу са оклагијом у руци. Еј наопако, ако та мене са тим дрвеним поздравом дочека хоће ми се испрашити мантија! Па још каква је домаћица. Тако ми мога спасења брате, али из њеног кубичног садржаја изашла би три мужа њена. „Ово је господин А. из . . . представи ме домаћин, „а ово је моја супруга." Узајмни прописани поклон и облигатно „драго ми је", беше наш одговор. Нехотице уступих један корак, кад чух домаћицино „драго", јер ми се причу, да рече: „доврага*" Ај ај, са доронгом у устима и оклагијом у руци тешко теби попе! Но поред све страве, коју сам препатио. ипак ми мило беше, кад зачух орган драге ми домаћице. Но добро је, ако дође до певања, бар ћемо удесити један терцет, коме неможеш равна у свету наћи. Ја ћу као примаш представљати кларинету, домаћин еолову харфу, а она флигелхорн. Глас њен могао би највећма сравнити са удаљеном грмљавином или прозаично рећи, кад гладном човеку крче црева. Уђемо у собу и посадимо се, те почесмо диванити. Ја наумим да раскравим домаћицу, те почех које шта бенетати. Мало по мало се уста домаћичина почеше развлачити тобоже на смеј, али се гласа нечу. Међу осталим дође говор на кујну па наравно и на

Српска влада одговара се, да она не би дала представљати Рабагаса, — али није знала, да у репертоару има други, много бољи и много безопаснији п Пркос" (од Бенедикса.) Нова комета пређе 43 миље за једну секунду. Ето видите браћо, како се то напредује у слободном ваздуху и кад се никакве сметње на пут не стављају.

Питање кикиндске црквено-школске општине, Давно већем главу бију Различите новине 0 решењу коначноме Те кикиндске општине. Није мог'о то да реши Владика ни комесар, Није ни администратор, Па ево ни патријар. Сазрела је тиква сама, Сама себи рече: Халт! И сада ће да је реши Сам господин штатсанвалт. Председник ће у бувару, И господин Фани ш њим. А за новце ? —- шта ти брига Та новци су само дим. Нш.

кување, и ја помислих: но домаћице, сад се мораш засмејати па ма одма пукла ! „Знате госпођо," почех ја, кад је моја покојна још жива била, наредим, да пече једном палачинке. Ја то тесто чудо волем. Око подне дођем кући, а моја жена баш преврће ножем палачинку у тавици. Стани, рекох јој непреврће се тако. Ја сам некад гледао куварицу неку, како она ту палачинку некако из таве у васдух баци, те се она тамо сама преврне и опет у таву падне. То се мени онда врло допало, те хтедох сада покушај учините. Узмем таву од жене и важним лицем с левом ногом напред, да веће снаге покрету својих руку дадем, отиснек палачинку у вис. Али ко недође у таву натраг, него моја палачинка ?" „Па где ти је палачинка ?" запита ме жена. „Чекај мало душо, сад ће она доћи, није то као на телеграфу, ту неради електрицитет већ само пада, а познато ти је, да је парна снага слабија од муњевите," одговорих јој ја поучителним гласом. Но кад нам се већ досади чекање, а ми погледасмо кујни под димњаке и шта видесмо ? Моја палачинка наишла на неки ексер, те се обесила, и отромбољила се од стида, што је себе и мене тако љуто осрамотила. Сирота моја покојна, умало што онда још није главом платила- Пала је на земљу и добила од силна смеја грчеве, тако звани БасћкгатрГ. Једва дође себи." При последњим речима погледах у домаћицу а она