Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 15. ЗА 1882.

114 Шетња по Новом Оаду, схш. Ја уопште слабо путујем, те с тога врло слабо и познајем наше вароши и села и њихове становеике, а и што знам о њима, то је већином по чувењу и по уображењу. Тако ја представљам себи људе у појединим нашим местима са свим но мом начину, а може бити да су они са свим друкчији и да се ја варам. По моме уображењу и представљању ево како изгледају и шта раде наши људи по разним нашим местима: Сентомашани стоје гомилама изван вароши на канијама те изгдедају непрестано, да ли иде од куд какав гост, па кад који наиђе, а опи га приме у своја објатија, одведу га у варош па га дотле часте и поје, докле год свест не изгуби, те и заборави зашто је и коме је у Сентомаш дошао, него буде трећи дан без шешира и обојака на кола натоварен и кући послан да се лечи од мамурлука. Каменчани стоје непрестано на агенцији, поносе се што имају три станице паробродске, па кад се који пароброд приближује, а они се све обзиру деснолево, да виде има ли ту који страпац н. пр. из Ирига или Беркасова, да их види и да им завиди. Карловчани седе у хладу нред читаоницом и разговарају о Бизмарку, о кедиву, о перзијском шаху, о руским Чивутима, о Едисоновом електричном осветлењу — и о свачему пре, само не о томе, како би ое њихове општинске — политичне и црквене — ства1ФД1аШ1. Ко путује има ма шта за приковедање, (СвршетаЕ.) Елем нутујући тако прођемо кроз *** Могло је бити својих 10 сахата ноћу. Нигде небеше живе душе, еве је носпало. Само у једној кући гори свећа. Ја се сиђен доле, да запитан, којии ћеио путеи боље проћи или преко рита или друмом. Врата беху са сокака и видим кроз стакло, да ту седи неки столар. Закуцаи и нечекајући одговора упаднеи онако с бундои у нутра. Кад ме опази швабица, а она дрекну иза свега гласа: „јај, Јессес, рајбер", па поче дрктати те паде у столицу. Једва је умирим, те ме обавести, да је боље друмом ићи него ли ритом. Захвалии јој и кренем се даље. Никад у моме животу нисам тако повољно путовао као онда од *** до првог места. То се задовољство неда описат«. Од *** до . .. има сат и по путовања, али лажно рећи ми сио то растојање за три четвртине сахатапрејурили. Задремам мало на коли, т. ј. зажмурим само, а оно ми се учини при том безклопотном возању као да сам дух, те се пењем у више светове, тако сам лак био, као да саи сву земаљску прашину са себе стресао, те онако чист летим високо, високо. Учинило ии се, да видим под собом тај мајушни свет како гаииже као мрави у мравињаку своме. У један мах задрмаше се кола, те ме пробудише из заноса.

ри довеле већ једанпут у ред, те да и они једном већ саграде лађу, која ће их пренети у Европу. Сомборци су весели и кад порцију плаћају. Срце и душа им је поделити се у два табора, али само с тога, да после кад дође до какве озбиљне народне ствари, могу што свечаније номирење славити и што сложније се противнику одупрети. Стара им је тежња, да с Бонтуом уговор направе да им сагради жељезницу од Сомбора до Сентомаша, како би се што чешће с браћом руковати могли. И Вршчани се радо деле у таборе, али не у два, него у седамдесет и пет. Они се у општинске послове не мешају, јер имају ко их застуиа; само на журналистичком пољу не трпе застуиања, јер ни један лист не може тамо да се одржи. Митровчани извадили буђеларе и отворили, па само чекају кад им излази нретплата на који с.рпски лист или кад ће наићи какав родољубиви скупитељ да изиште коју форинту на какве погорелце или којег рањеника из Босне и Србије. У вече прекраћују време тиме, што избаце из каване по којег Чивутина, који се почне разметати као да је у Јерусалиму. Земунци метли прст на чело, па шгудирају, да ли у Земуну има православне општине или нема, и не могући се разабрати иду код Тоше Златића на каву, па политизирају о томе, шта Ои било од овостраног српства да није Анђелића и нш Николе и шта би било, кад би, сачувај боже, руске нихилисте пружиле свој прст и у друге крајеве Европе. Панчевци су већ постали у неку руку нихилисте, јер кад узмемо, да латинска реч „гпћП" значи Стигли смо на калдрмисани насап, који у . . . води Швабе називају то село „НехошЈогГ." Али тако то обично бива, да се у свету све изопачава. Знамо да су Чивути најнечистији, па опет имаЈу најлепша имена. Зар се један, у чију собу неможеш без маране на носу и устима ући, зове: Уе11сћепс1и1\? Видишли каквог издрпаног прљавог Чивута са дугачкии носои и брадавицом на њему па га запиташ како му је частно име, буди сигуран, да неће бити ништа ружније од на пример Ковепв^оск. Тако су и Швабе дале том селу иие НехепДогГ, а неиа бољи људи него ти вештичари што су. Само је један иеђу њима другчији, али то ћемо доцније видети. Ја сам већ био уморан од многог возања и сан ме је врло напопао, те рекох Мити кочијашу, да ту мало проспавамо, а у јутру ћемо уранити, па ћемо онет на време стићи на лађу. „Терај уцраво у попину капију," рекох му, држећи се онога начела, да ноп иде пону а ковач ковачу. Осим тога био сам врло и познат са тии нопои. Још сам у напред зебао за дочек, јер као што беше онај пар у *** где сам вечерао тако је исто и овде стајало. Попа је изгледао према попадиЈИ као капелица према саборној цркви. Нема ваљда здравије женскиње од те попадије, иа опет увек је болестна. Увртила је себи у главу, да је слаба јер неможе да трчи. А ко је видео још пуно буре трчати?