Starmali

СТАРМАЛИ" БРОЈ 23. ЗА 1882.

Како ће ое доки у рај, Приповеда се да је умро неки министар па на оном свету упути се управо у рај. Видећи га св. Петар како је богато обучен и пун ордена заустави га и нехте га пустити у рај, говорећк му I „ти си на оном земаљском свету живео у сваком богатству и добру зато не можеш сад и на овом небеском свету." Министар га је дуго и лепо молио да га пусти у рај, ал св. Петар није се дао ни осолити, и тако министар врати се натраг. На нуту сретне једног сиромаха свог подераног и скоро нагог Онда министар као добар дипломат досети се како ће се сномоћи. Свуче своје богате хаљинеискине са себе ордене па све то да сиромаху, а замоли сиромаха да му овај да своје подеране хаљине, а још му да нешто приде. Обучеза тим те сиромашке подеране хаљине, па се опет упути у рај. Св. Петар и непитајући га ко си, и шта си, рекне му: ти си на оном земаљском свету тешко живео; трпио си и глад и жеђ и сваку ^олотињу, сад уживај овде на овом свету свако добро, и пусти га у рај. Кад се министар видео у рају а он напише свом цару овакво писмо: „Светли царе ! ако ти твоји подајници буду добро и у сваком изобиљу живели, неће ни један доћи у рај. Зато ако желиш да ти сви твоји подајници дођу у рај, мораш тако удесити да живе, да с у и г л а д н и и ж е д н и, и г о л и и б оси." И тако сад све владе настоје и и д у з а т и м, д а и м п о д а ј н и ц и д о ђ у у р а ј.

Миниетри и кра|а. Недавно донеше новине глас, да су лопови покрали министра бившег Андрашију, а сад опет јављају да су похарали и бившег министра С е л а, У Београду читају нека господа ове вести, па веле чудећи се: М и н и с т р и и крађа! Код нас је то богме сасвим друкчије! Код нас не краду лопови министре! Аб.

Збркане новости. Тиса Есларски догађај још једнако занима свег..и дај боже да их буде што внше по свима школама, јер то је знак свести; — Школска деца већ се упис-ују у школе и . . . кажу да су увели најпре у синагогу, но судије још нису на чисто како ће се ова ствар свршити. У бакоаској шуми и на Банстолу врло је опасно путовати, јер . . . ту се време проводи у посту и у побожним молитвама; — Наши манастири имају врло леп положај . . . грозна убијства, те поштен човек ваља да буде на опрезу. Тифус, та несретна болештина, јако влада у горњим крајевима, но у нашим крајевима хвала богу . . никако још да га сазову; — Карловачки сабор, како је зимус одгођен, ... ваљало би оне отровне паразите, што су се увукли, својим начином потаманити. Господин Герман спрема неки нов елаборат . . . бар ће се као што треба — изиграти; — Мој

пријатељ спрема се на бал и кажу . . . да је с министром Тисом у споразумлељу. Аб.

Из новог речника страних речи, Партер. Кад когод такви квартир има, да му може ко лонце с цвећем из прозора украсти. У позоришту пак оно место, где лако може човеку пасти „опернгукер" на главу. Фотограф. Човек, који никоме не ласка. Филозоф. Млад штудента, који уме доста пива да пије. Суфлер. Човек који је у политичном животу врло високо, а у позоришном врло писко постиран. Ургирати. Разбирати за нека писмена, што су код адвоката у прашину забачена Хумористикон. На маскенбалу, Господар. Лепа маско, смем ли ти понудити вечеру са шампањером. Маскај (скине образину). А, дакле тако, господар-Перићу! На шампањер имате новапа, а ја вам перем кошуље већ по године, па ми још нисте платили ни крајцаре! Ј11. 8.

Цинцар и просијак. Ц и н ц а р: Безобразниче један, буд сам ти уделио целу кобасицу, ти си још тако безобразан па иштеш још и новине да ти дадем да ју завијеш ! Просијак: Опростите господару, али кад ви коме што дате, то треба да дође у новпне. Из нобл светаЈедна госпођа погађала је себи собарицу овако: Гђа: Знател' ви фризирати? Собр: 0 милостива госпођо, како неби знала, шта више ја знам врло лепо и брзо фризирати, ја ћу вас увек за х / 2 сахата фризирати. Г ђ а: Е онда вас немогу узети, кад ви за 1 ' 2 сахата мене очешљате, на шта ћу ја остало време до подне да унотребим ? М а /I е р. Један човек хтеде из једно новчаног завода новаца да подигне, на испунивши једну меницу отиде управитељу истог завода и упита истог: Молим пон зно јел' ова меницадобра? Директор: Меница је врло добра, но на жалост морам вам изјавити, да ви нисте добри, а да би вам могли новаца позајмити. —