Starmali

202

„бтАЈмАли" број 26. 1882.

Шетља по Новом Оаду, СХХ1У. Читао сам више пута, како други народи бележе о својим славним људима и поједине маленкости из приватног живота ; све је то ако и не бог зна како важно, али за потомке свакојако занимљиво. Тако је забележено, како је Лесинг јео радо сочива, Шилер шунке ; велики филозоф Кант се није никуд макнуо из Кенигсберга, па ни у најближу околину и т. д. С тога ми је увек некако неправо, зашто да и ми о нашим славним људима не доносимо такве белешке, потомци би се за цело радовали, кад би чигали. Но што је пропуштено, то се даде надокнадити, и ево ја ћу да започнем то бележење, а други после нека наставе: Абердар је у вече пред спавање обичпо скидао свој м и д е р. Брашнар Јанаћ, надзорник зем^неких местних школа, умео је по маио и срицати. Поп Магараш из Сурчина гамо је онда псовао магер народиим посланицама у Карловцима, кад је био п и ј а н. Поп-Аћим је недељом пре подне остављао своје ловачко одело, па је облачио ман""ију. Поп Никола земунски страшно је мрзио на клозер ки еснап, кад је празан. Наименовани Герман радо је примао изДаља ре< к о м а н д; и р а н а п и с м а. Поп Серавим је волео јести печеног ћурк а, н>то д|)Ж1гп предику у црави. Чеда Мијатовин играо се радо пунишака и српскихфинанција.

Таковски крст. *)

Хуморска од ђ. -— Шта се устежеш Тошо! Приповедај ми ми, бога ти, какву епизоду из твог карловачког живота! — Та знаш, ја би ! ал' неће бити тако занимљиво, као оно твоје на градачкој гласији —- а ја опет не трпим конкуренције !.. . — КоЈешта ! №иг ги! — Е па бПепИит! * Да, да! Лепе су то успомене из златних днева наше младости! Можда бл хтео знати и кад је то било, што ћу ти приповедати ? Е — то је било још онда, кад смо се надали, да ћемо много више добити, него што смо добили, т. ј. за време српско-турске војне. У оно блажено доба, кад се није знало, каквих ћемо народних и омладинских скупштина имати, кад се није знало, шта ће бити у Тиса — Еслару и какве ће се књиге у карловачкој гимназији увађати. *) На раеписану награду „Стармалог."

Алекса Поповиђ председник народне скупштине, играо се са реквизицоним квитама шури бури да г а н е м а. Тако би се од прилике дало о сваком нашем славном човеку забележити све што је зваменито у његовом животу, како би се и други научили, те г,а њиховим примером пошли. Ја би и сам наставио даље, али сам принуђен сад другу шетњу да предузмем : позиви у б е р б у стижу са свију сграна, те човек не зна куда ће пре. Преко године смо навикнути на саме позиве на претплату и на пла^ање нореске решганције од преклане, те како се човек на те позиве већином није одазивао, то учтивоет захтева, да се бар на позиве у б е р б у одазове, тим пре, шго код позива на претплату и на плаћање пореза има човек увек неког немилог е с ап а, а код позива у бербу има милог ћ е б а п а. Оно до душе има кадикад забаве и код позива на плаћање пореза налив на забаве у берби, тако на пример уКаполнису пре неки дан пуцали из пишт о љ а на егзеквента пореског, онако као што се и у берби обично пуца; код позива на плаћање порције п о п и ш е екзеквепт све што се нашло у кући, а и у берби ономад п о п и ш е браћа све, што се у кући нашло; код утеривања пореза натоваре се ствари на кола, па'се носе, а и из бербе се многи н атоварени враћају; кодутеривања порцијеи кад се ствари из куће однесу многа жена з а п е в а, а тако исто и у берби хоће женска која на захтевање друштва и да з а п е в а. Из целога дакле следује, да су плаћање порције и берба врло налик, и скоро једнака уживања. С тога оетаје човеку да бира, којим ће се уживањем наслађавати. Ја спадам меБејах на стану код госпође Лексе — ја и неки Пера Цекић. То ти беше добра газдарица. Угађала нам је у свачем Сваки час смо добивали леба намазана с медом, или позамашан комад „штрудле' с купусом. Ако смо били дашператни или болесни — чаша кафе не фали! Али и ми смо њу волели. Уверавали смо је, да је она идеал свију газдарица, и да је најлексастија Лекса. Обећасмо јој и презенат, када иостанемо своји људи, нремда је она само фотограФије наших жена молила. Тако јој обећа Пера, да ће јој — кад постане адвокат — послати печено прасе и у његовом благоутробију уоквирену слику своје будуће милостиве. Ја опет, да би превазишао Перу, обећам читаво назиме, коме ће висити о врату слика моје жене, а о репу слика пунице и то у профилу, брустбилд, као што она то већ воле. А добра Лекса смеје се, већ у напред ужива, како ће посматрајући слике наших жена јести прасета е4 сотр. И тако смо увек доброћудно међу собом живовали. Једаред седим ја зо!о у соби, па се спремам за матуру — ваљало ми је свршити физису, математику и остале занимљиве и пезанимљиве студије једног абитуријента