Starmali

„Отараладаи" излази трипут месечно. Годишња цена 4«. - погодишња 2 ф . — на 3 меееца 1 ф . За Србију и друге крајввв 10, — 5, — 2 1 /а динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; главни сарадник Абуказем. Издаје штахпарија А. ЛлјевиНау Новои Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, ИЧсп IX. 1*огсе1апе ;а88е 5<».) — Претллата исвв плв се тиче администрације, штамнарији А. Пајевића у Новом Саду.

Телеграми, Из Рушчуна у Беч. Данас се враћа гостионичар Сахер у Беч Ако мислите да је у Рушчуку скувано што неновољно држите њега за јаку ; јер њему је било поверено све кување. Тиса Ееларски Јевреји „Стармалсш". Но } хвала богу! нашао се онај нож, којим Естира Шољмопшјева није заклана. Надамо се од увиђавности суда, да ће сада цела ствар лећи да спава. Из Карловаца. Синод се свршава. Владике се разилазе. Анђелић остаје сам и чита „Усамљеног Јуношу;" али то му не годи, — зато иде у Пешту на делегације, да буде бар виђен, кад неће бити чувен. Спрам месеца, У Пешти сам. Ноћ је тиха. Доба глуво, доба немо, (Чисто б' рек'о : доба слепо :) Ја се шетам по улица, На пијаци лепој стадох, Где ј' завеса јуче пала Са статуе Петефија. Шешир скидам, — не пред кипом, (На кипу је доста мана) Шешир скидам пред споменом Узорита великана. „ О ј " Петефи, ретки створе, Ти' слободан метеоре. Ти с' живео за слободу Не за ову, за оваку. Ти си пао за слободу, Ал за другу ал за бољу,

Ој ПетеФи ретки створе, Гладов 'о си за живота, (Твоја није то срамота:) Ти си тако вешто знао Насликати слику горку Еако ј' души кад с неправде Ум иолуди, Тоје било пророчанство Ових наших дана худи^ Ој Петефи, ретки створе, •— Шапуто сам јоште много, И од мојих уздисаја Саплео се зрачни венац И диго се, узвио се Око главе песникове. Али ту је већем био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни, Можда га је Српство цело Од уздаха своји сплело. Стајао сам спрам месеца Гледао сам Петефија Како стоји на висиии И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови, Гледао сам Петефија, Гледо сам га спрам месеца, Учини ми с' к'о да видим Месечара, сонанбила, Еоји боле срца свога Месечини поверава. Наједаред једна мисо' Пролети ме као муња. Бежи, бежи, — јер ти знадеш:

Година "V.

У Новом Саду, 10 октобра 1882.

Бр. 28.