Starmali

246

„ стармали " бро ; 31. за 18б>2.

Ђука. У Београду је дакле иеђу новииама учињен мир. Шука. А како то? Ђука. Јер је ирестала Л Б о р ба" међу њима. Шука. А највећи би мир био, кад би настуиио мрак да не могу ни једне ништа писати. дакле кад би им нестало — В и д е л а. Ђука. Благословен би тај мрак био! Аб.

Ђука. Јесил' чуо да су цигаре Британика и К у б а експлодирале ? Шука. Само нека београдске цигаре не е ксплодирају! Аб.

Ђука. Јесил' читао да је знаменито повишена штемпларина на карте. Шука. Читао сам, ал бадава је то све ! Ђука. Како бадава ? Шука. Ја видим да држава свакојаке начине употребљује, да Новосаткињама огешта играње карата, ал' бадава је то све, не жале оне никаква трошка. Аб.

Знаменитости у Новом Саду, (Наставак.) 7. У чивутском сокаку пере се сваки дан читава гомила фијакерских кола, те остаје онде гомила блата, сламе и другог ђубрета, тако, да ко се боји промаје, нека узме стан туда близу, те му се неће никад отварати моћи прозори, дакле неће имати промаје у соби. 8. Важна је знаменитост и наши извори петролеума за сиротињу: само ваља подметнути шешир под фењер на пивари, или онај на ћошку од нозоришта и улице златне мачке. па се пегролеума сијасет накупи. (Може се и наставити.)

На знање. Из Шида смо добили писмо, писано у име слепога музиканта српског Раде Цвејића, где се тврди, да је ону песму, чије смо ми одломке у 29. бр. штампали, о н спевао, а не гајдаог Милић, као што је нама речено, кад нам је песма послата била. Ми истини у хатар ово ево изјављујемо, а за ствар је све једно, и песма та ипак остаје оно што смо рекли, т. ј. характеристика нашег времена. Даље нам прича наш честити Рада Цвејић, да је штампар земунски г. Милош Грабовачки у својој збирци „Народних песама* штампао „већином" његове (Цвејићеве) песме, као: пад Плевне, По Бугарској крв се лије и т. д, и то све без допуштења, те Цвејић вели: „Па како сам слеп, не могох истоме г. Грабовачком писати. да се туђим перјем кити."

Оволико у интерес истини и правди, а о Цвејићу смо као народном певачу много лепога чули. Уредништво.

Протест. И ако је хвале вредан закључак Срба Новосађана, да се и м е н-д а н и од сада више не држе, ипак протестирамо, против тога за нас убитачнога решења из разлога, што од сада нећемо знати, кад треба ко ме свирати под прозорима, јер не знамо кад је чије к р с н о и м е, јер по најновијим календарима и онако не знамо к р с н а и м е н а. С тога би добро било, да се изда још 13 календара планетара, звездара, шпекулара и глобара, како би сироти музиканти могли из њих дознати кад је ко свечар, да би благоврембцо могли заћевати: „Зови само, ево нас ! У име свију тамбураша, егедаша, флаутиста, бандпста и шта ти ја тамо знам ђока, примаш.* Па кад си иримаш, зашто онда закључак о несветковању имендана н епри м аш ?

Позив на претплату. Ми долесваљени, односно делепотписани покре}1емо нов нолитично-шаљиви лист, под именом: „Абердар" л и с т з а ноли тику, естетикуи п а р п с к у м о д у, о с о б и т о ш т о с е т и ч е м и д е р а. Надамо се повољном одзиву, те држимо, да ће се публика са свију страна претплатити, те ће „А б е рд а р" ићи и у Грчку, и на Цетиње и иначе д а ће габитисвуда. »Абердар" ће се за јеФтине новце свакоме продавати и појед ин ц е. Биће при експедирању укусно умотан и утегнут. Е к с ц е д и р а ћ е се и ван Србије. „Абердара" ћемо послати свакоме на пробу, и може га задржати сваки коме се допада. Натраг га ннје нужно шиљати. Г а р а ш а п а ц, II и р о ћ ш а н и н, Н о в а т ов и ћ, Мијакови ћ. с. р.

Најновије. Новосадска је иијаца дапас о ч и ш ћ е н а — јаки ветар однео је сву прашину и сламу с ње ! Мир је осигуран! Ни бриге вас није, господо министри београдски, имаћете 50 година мира! Званичне „Срнске новине" у бр. 247. под „Домаће вести" јављају радосну вест, да је архимандрит Нићифор Дучић на захтевање администратора српске : митронолије епископа М о ј с е ј а, донео из Цариграда ,та кву к о л и ч и н у мира, да се према употреби неће потрошити за педесет година'. РТмаћете дакле цариградског мира, па још ио