Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 11. ЗА 1883.

У ђали појели вештицу. ђалинци кад немају прилике да шалу збијају са Крстурдима, они се онда међу собом надмећу у вече,' кад посвртују своЈе свакидашње послове. Тако се обично скупљају у сувају и ту причају, и шале се. Једне вечери дође неки ђалинац с једног краја на други крај у неку сувају на поседак. Између осталог проповедао је овај ђалинац осталима, које је већ искупљене затекао, како је његова жена била код неке врачаре у селу и како јој је ова рекла, кааа је запитала, како то да јој за ову годину дана троје деце умреше већ да само нађе на пољани травку ујед и да спали ноћу у дванаест сати, када вештице иду и да ће онда сама вештица, која јој депу дави, доћи. Између осталих, који су у суваји седели, нађу се две шаљивчине и оду пре овог ђалинца његовој кући и сакрију се у краЈ један од баште. Око десет сати оде и овај ђалинац својој кући и спремао се са тољагом, како ће умлатити вештицу, чим му сс укаже. Око поноћи запали му жена травку ујед, коју је врачара напоменула, а, у исто баш доба и оне шаљивчине изађу из баште, и оду до свињца и пусте крмачу; ова пак гладна потрчи у кујну да напомене газдарицу, да ју нарани. А ђалинац, који је иза врата стајао и чекао вештицу, видев крмачу, удари је и убије. Кад изнесе крмачу — по његову мишљењу вештицу, — напоље види да је свињац отворен и опази да крмаче нема. Брже боље оде својој жени и каже јој гле ти, молим те, ја ранио вештицу у затвору три скоро године дана па нисам знао, е вештицу раним, која ми децу дави. Кад је јутро освануло и сунце огрануло оду сви који су синоћ у суваји били, да виде, да ли је вештица баш заиста дошла. Газда им све по реду исприповеда, на што ће две шаљивчине додати, да он несме закопати .вештицу но други когод изван куће. Газда замоли баш шаљивчине, да они закопају вештицу а ови однесу крмачу закољу је и зготове сваке врсте ђаконије и позову газду и газдарицу чија Је крмача и била, частећи се месом од вештице. А када се ночеше разилазити казаше газди, да је то његова крмача и да су они у дванаест сати пустили крмачу из затвора ; он пак оставши без крмаче зафалио им је, што су га бар позвали да и он једе меса од вештице. филаделф.

Нешто о животу ђалинаца, ђалинци тргују живином и зељем, које продају на великој пијаци града Сегедина. Тако једном пошао један ђалинац у Сегедин да прода неколико пари гусака. Кад је он стиго до моста (ћуприје) преко којег прелазе Банаћани у Сегедин, стане да плати скеларину и извади као обично 10 новч., али човек који је раздавао биљеге заиште да и за сваку гуску плати по 2 новчића. ђалинац се није нротивио ни вишој власти, извади па плати и то. Но да би се осветио за плаћен новац одреши гусве и пусти их да и оне пешке прегазе преко ћуприје. Освета је била лепо смишљена, само што је гуске нису лепо извршиле, — јер оне кад се осетише на ослободи и угледаше воду, слетише са ћуприје у Тису па збогом. ђалинац се чешко по глави, — али шта ће, кад је већ скеларину платио, он не хтеде срамота му било да се са сред ћуприје

кући врати. За то пређе у Сегедин, — ал да не би изгледало да је забадава прешао одседне у гостионицу и ту се частио до беле зоре. Филаделф. 0 Шпанги, Данаске је Шпанга врло важна личност у нашој сретној домовини. Цела се Угарска интересује за њега. А новине беледае сваку ситаицу, коју о њему начују. Само што ее булетини не издају о његовом повољном здрављу. Ево и „Стармали" може да послужи са неколико такових важних извештаја о њему : 11. априла. Јутрос се Шнанга пробудио у 7 сати и 34 минута. Погледао је кроз прозор, и кад је видео да је облачно, окренуо се дувару и спавао је опет до 8 сати и 11 минута. У 10 с ат и. Шпанга Ј 'е већ фруштуковао. После шоље беле кафе појео је шест дека сланиае, целу кифлу и од друге само врх. Сад већ можемо и то поуздано зајамчити, да је његов десни брк за два милиметра дужи од лева му брка. У 1 сатпо подне. Данас о ручку појео је Шпанга 4 кашике супе више него јуче. Кад су оно донели говеђину, он је рекао: кезгепеш згереп ! дочим је јуче истом приликом рекао само просто: кезгепет ! • У 9. сати у вече. Шпанга већ спава. Гкати је почео тачно у 1 / 2 8. Данас много снажније рче него јуче Гкање му није чисто маџарско, већ приметно заноси на словачки. (Даклем нема сумње о њ еговом пореклу) — Са нестрпењем очекујемо зору, да видимо хоће ли Шпанга пре него што очи отвори најпре зевати, али ће прво кицути, као што је прекјуче био случај. Ми ћемо то најсавесније прибележити и читаоце овог листа о свему известити. П и т а њ е. Зове ли се подбележник Бачке жупаније за то Б ог о љ у б, што псује бога вадрацког? Или он зато псује бога вадрацког, што се зове Б о г о љ у б? (Да се неби овака питања чешће понављала и на јавност износила, добро би било за рана им стати на пут приватним или подебљим одговором, ма не био из Карлсбада).

Из географије, Учитељ испитивао ђаке из географије: — Но, синко били ми знао казати куда тече Дунав. ђак покаже на мани. — Добро, врло добро. А би ли ми знао казати шта је оно на сред Дунава ? — запита даље учитељ и покаже прстом на острво Чепељ. ђак почне да премишља. Јао и помагај, шта може то да буде на сред Дунава ? Наједаред се сети па викне: — Сом Насем.