Starmali

„стармали" број 13. за 1883.

Јер у Пешти нема тог еспапа Па ма да га тражи и сам папа! Због пекарскеи к ожарске ћ уди Јер ти су се побунили људи . . . И тако даље. По овоме примеру дакле ваљадо би да се и сви остали владају, те да шиљу прилоге у кифлама и рукавицама страдајућим Бутапештанцима. Рукавице би нарочито ваљало у што већем броју шиљати будапештанскам новинарима, јер они кад о нама пишу, а они то чине онако бсз рукавица. ТТГто се пак хлеба и уопште пецива тиче, то би дотични Панчевци и Кикинђани, у место Чанговима, могли слати то у Будапешту, јер у панчевачком риту међу Чанговима нема пекарског ,страјка", дакле у Будапешти је већа невоља. До сада су мпоги, који су у Пешти остали „без хлеба", тешили се тиме, што су могли јести киФле, али шта ће од сада да чине? Па онда ити кожари! А шта ће сад Пештанци без п и п е л а? По Пешти ће дакле ићи људи боси. Премда сам ја и кад није бидо кожарског „страјка", кад су ме позвали усред зиме г. 1878. у Пешту за сведока, прошао се још онда по Пешти к'о бос (по трњу). Но кад нема коже, онда неће бити пи кајиша, па шта ће дакле од сад пештанскн Чивути људима са леђа дерати? Истина, да се „страјк" кожарски огранично само на Пешту, али се то ипак и наше коже тиче. Јер кад они тамо у Будапешти немају н. пр. рукавица, онда им ми одавде морамо бацити коју рукавицу. Али само нека смо живиздраВи, и само дај боже да бирташи не праве „страјк", а овај кожарски ћемо већ прекожити, хоћу рећи прекужити. Аб. ГМЛШЖ. К о л е р а, У' пивари, не далеко од села О.-Б са којом Је винска потрошарина скопчана била, седео сам ја са још неколицином присутних гостију. Они се преферанцом, дардом а неки опет шахом забављали, а ја сам их за то време пажљиво мотрио, У тој је кући од вајкада владао таки ред, да се сваки дан, баш у исто време када сам ја тамо био, стока са мошљиком и муципивом напаја, које су они у бурадма држали. Дотле је све добро било, ал утрчи наједанпут неко голобрадо момче у нутра и рече : „Молим госпо, мени се чини да нас је нека чудновата несрећа постигла" то рече и одма се брзо натраг врати. По том извешћу оотаве се гости своје игре и похитасмо сви, заједно са угоститељком напоље у двориште да то страшно позорије видимо. Када смо се у дворишту нашли, ми имадосмо шта и видпти: Сва стока која се састојала од прилике 20-30 комади беле рогате марве и ваљда 50 комади свиња и остала сва велика и мала живина играли су и скакали у највећој мери тамо амо по ваздуху тако, да су богме више њих и о тле се стропоштади. Марвенски урлик одјекивао је са свију стра( У ш т и п ц и. Л У Пешти се побуниди пекари и кожари. па обусгавили своје послове. То још није тако ведико зло, ади шта би радили да се побуне државни тужиоци, штајерекзекутори, министри финанције и т. д. те да обуставе своје поолове! * * * §. Даклем је новинарским дописницима који су Чивути, забранила Русија додазити у Москву о царевом крунисању. — Не помаже то ншпта, јер за лагање, извртање, ружење и исмевање свега што је руско и словенско није нужно бити баш очевидац, него баш на против! * * * = Једва једанпут почеше истоваривати к а м е њ е у дебарски сокак, да га каддрмишу. Тај нас је сокак толико година снабдевао х лебо м а ми њега сада каменом при свем том, што пословица каке: ко тебе каменом, ти њега хлебом! * * * -|- „Пешти напло" вели: ,,нећемо михрватског патријара да имамо него мађарско г." — Па добро, како се сложите, само га носите или у 3 а г р е б или у Будапешту, а нама дајте српоког. * * * © Православна општина вршачка приложила је на Чангове 20 ф., а правосласни владика вршачки 10. ф.; то знамо, јер нам јављају новине; али добро би било тако исто да се забележи и јави, кодико су дебрецинска општина и печујски владика притожили преклане на пострадале од бујице Вршчане. на, кокоши, ћурке, гуске и шике нодигли су страшну дарму по дворишту. Једном речи : то је нека непоњатна сцена била, Овај помет који се у пивари догодио, узнемирио је цело њено становништво. Они се брзо реше: те пошљу по госп. А. марвенског декара (КигзстШ). Исти дође одма, те својом благорасудљивошћу све добро промотри иа онда рече: ,,Немојте се господо од овога ни мало страшити, ово је кодера". После тога даде куршмит А. сва врата што су се тамо налазила закључати и оде сам у лекарницу да нотребне медецине набави. А ми ? — Ми остасмо оћемо нећемо у дворишту закључани. Куд туд, из те коже никуд. Ми морадосмо чекати док се куршмид из ЈЈекарнице није натраг новратио који је доста богме доста дуго изостао. Од дугог времена у том нашем заточењу шта смо могли радити ? — Ништа. Гледали смо како се стока која је већ од громорног скока у морепа била — по целом двориштном простору разтурила. Ока нам је сад тако изгледала, као болесник који се у својој болничкој постељи неповољно окреће и чека да му лекар кашику медецине у усга лине. Док се куршмид у лекарници око медецине забављао, међу тим дође и господар од пиваре који се из Будапеште враћао. Он је кишо тамо више стотина