Starmali

122

„СТАРМАЛИ'' БРОЈ 16. ЗА 1883.

лије у мвогом погледу угледају у Новосађане, те као год што у Новом Саду има добре в р ш а ч к е ракије, карловачко г вина, и р и ш к о г комбоста, и т. д., тако и у Б е ч у има пидзавског пива, франкфуртских кобасица, п р а ш к и х шунака и т. д., то јест, они волу све оно што није бечко, те као год што нико није пророк у својој отаџбини (Кето ргорћса 1П ра1па), тако и пиво, кобасиде, шунке и комбост нису пророци у својим отаџбинама. Најновија је вест овде у Бечу, да је стигао амо београдски министар г. Чеда Мијатовић и иде у Карлсбад; лекари доказују, да се у Карлсбад иде рада угојености, дакле тамо иде онај, ко хоће да изгуби сувишну маст; и од м а с н и х плата и поклона може човек да се угоји, ал само може који пут и да се очемери. Добро би било, да се на г. Чеду и други министри угледе, те да и они или оду у илиџе, или ако им послови око приређивања банкета не допуштају, да бар пошљу поједине своје делове. Тако на пр. могао 6и гдекоји послати свој карактер у Бузјаш, да се очелича; или свој м о з а к у Радегуну, да га т у ш и р а; или с в о ј у савест у коју сумпоровиту илицу да се дезинфицира; или своје н амере и планове у морске илиџе (јер су и ти планови морски), да их мутна вода однесе; или своје поштењеу Блатпо језеро, паће ипак чистије бити; исто тако могао би гдекоји од њих своје срце и осећања послати у С м р д а н б а р у, — и тако даље, и што д а љ е (од Србије) тим боље. Та®джшетЖж. Ипак има добри људи на свету! (СвршетаЕ.) Носле нодне дошлоје још више добри људи да походе стару, болесну бабу Еву, да запитају како јој, да-ли јој што треба. Пекарски калФа Трајило, понуди се да буде трчкало, ако би га „госпоја Ева" куд поолати хтела, он ће то од свег срца радо учинити, и тако је сад доколан, јер је изишао од мајстора. Тета Дока запнга има ли баба Ева коју кошуљу за прање, јер вели баш и тако данас иере веш господина Симића, а кад се већ ради, онда кошуља-две више, па то се и не осети. — А Боса поскурњача, она јој опет донесе неКи теј, који ваља само пити сваки дан на ште срце, па нема тога болесника који неће оздравити. Сад је већ ова ствар утрла себи пут, и ишла је као масна. Прочуло се већ у целоме месту, да баба Ева, (коју до сада ни педесети није познавао) има у једном сандуку, који под креветом својим држи, небројено благо, — и свако ти се то трудио разним, дипломатским плановима да се томе благу корак-два ближе домакне, а то су опет други, који су мало раније поранили, ге се код баба Еве подворили, гледали да препрече и оеујете. Дигоше се и „нежни сродници" њихова је дужност биЛај да све те грамжљиве туђинце, те наметљивехале сузбију и баба Еву од њих сачувају. Прво се нађоше сродници њенога покојнога мужа, они се чисто нађоше увређени, што им баба Ева о својој болести није ништа јавила,

Не би шкодило, да и своје ,В ид е л о" пошљу у какву с л а н у воду, да се купа, јер заиста врло .песлано." Аб.

У Ш Т и п ц и. §. Дзк други историци пишу да је пожаревачки мир учињен 1718. године, дотле историк Чеда Мијатовић палази, да је тај мир тек сада наступио (кад је Илка Марковићка у Пожаревцу умрла.) * * * □ У Н. оснивају госпође »Друштво за међусобно оговарање." * * , * Г2 Да су с Илком Марковићком ф и н о поступали. томе је најбољи доказ, што је удављена салветом, док се другим ариштанцима нигде не дају салвети. * * * ^ Београдске новине приповедају, да је Илка имала у аришту две служавке. Познато је да служавке радо краду, вуку свака на своју страну, па да нису и ове две — вукле свака на своју страну? * * * + Један фабрикант платна препоручује своје нове фабрикате: чаршав Ленке Книћанке, салвет Илке Марковићке, мар аме за запушавање уста и т. д. * * * © Међутим ми не верујемо, да се ко може сам угушити, салветом, и не верујемо то дотле, докле нас когод од дотичне господе сам на себи о томе не увери. већ пушга да је људи из света негују и послужују, који јој нису ни девете пећке жарило, ни род ни помоз' бог. Једва их је старица утешила и умирила. Било је трке Фрке и надметања. До пре подне, ако је дошла Фрајла Марта да баба Еви што лепо чита, ево ти после подне весела лаћмана Андрије да „тетка Еви" прича анегдоте и да је разговори разним ћепрдањем, —- да пукнеш од смеја. Он ти је сваку ствар умео да прихвати са лаке и шаљиве стране, — шта више и своју лакомисленост и своје до ђавола задужено стање, умео је да ишпикује досеткама, описивао 1е сатирично и хумористично своје кредиторе, који су му се попели на врат, те мора да бежи од њих као сотона од крста. При томе опису баба Ева је више пута горко уздахнула, два-трипут је рекла: „0 мој драги Андрија, само кад би била у стању, ја би тирадо помогла.„ — А Андрија је помишљао у себи: „та не мора то баш таки бити, — мени је за сада и то доста, што видим да је ту добра воља." Јецна грана нородице бацала се чак голико у трошак, да је најмљивала и Фијакера, теје баба Еву, замотану у тонле мараме и шалове изважала у шуму, у оближње село на чист и свеж ваздух. Други су опет хтели да је са свим к себи приме, па да је у свој виноград изнесу, где је тако добра чесмена вода, — а да старица види како би онде живела, шиљали су јој час пржено пиле, час печену патку, каткад и целог печеног пурана (са дотичном боцом вина). Кад су оне прваI шње хале виделе, како се „родбина" за Еву заузима, онда