Starmali

140

„стармали* број 18 за 1888.

био у С е н т и и отишао, чујемо да ће и министар финанције тамо да иде, јерчуоје да „у Сенти лију злато." * * * X Др. ђ. Радић издаје нов речник, у ком научно доказује, да реч „нанисао* значи то исто што и ,,н р е вео". * * * ® Тителска нарохија мора бити да је врло м р ш а в а, кад никако неће да се п о п у н и. (Ваљда јој не годи ова садања — душевна — х р а н а). * * * □ Американски мисионари наумише да паправе цркву, која ће пливати по Амазонској реци. — Па што да праве нову цркву, кад ево наша црква (под оваком управом) већ и онако п л и в а ! * * # Књижари су вр јо благодарни пок. Бранку Радичевићу, јер док се народ стара за његове к о с т и, дотле се Бранко и мртав стара за њихово м е с о. * * * §. На ужаеан глас о колери у Африци и у Азији састали се ово она први лекарски капацитети Европски на конференцију, да се разговоре о мерама какве да се предузму против оне страшне заразе, и сложише се сви у том, да је најбољи лек ОД колере читање и Стармалога 4 , којем се баш сада друга четврт навршује, пошто је он најсигурније дезинфицираЈуће средство, јер најбоље чисти/ ваздух од разних кужних материја. Аб.

„То је она, за коју рекосте да Фарба косу. Пишите: Мсјој Чавки не остављам ништа." „На што бележите? Кад би се у тестаменту бележили сви којима се ништа не остави . . ." „Хоћу да се нарочито види, да јој ништа не остављам." „Е, то је фино, то ће је пецнути. То је досетка! А хоћете ли да забележиге какав услов?" „Зашто услов?" „Услов који та љубазна госпођица мора испунити да добије и ужива тај поклон." „У ф, шта вам је, Бога вам? Зар је ништа поклон?" „А! ја сам се збунио." „Пиште: Моме мишу .... „Сад опет мишу, мало час чавки. Каквом мишу за Вога?" п Та будите паметни. Нисам казала мишу, него Миши остављам — пишиге — кад се врати с наука из циркуса. „Шта, у циркусу или наукама? Зар Србин па учи за вештака јахача? То није лепо." „За каквог јахача? Он учи трговачку швајцарску школу" ,,Аа!" Видио сам да је госпођа хтела да каже Цирих. „Остављам му два сребрна чирака, да крај њих рачуна своју велику добит кад буде трговац." ,,А4ерим, то и ја желим; то је лепо од вас госпођо." ! ,.Пишите: Моме коки . . . ." '

П у с л и ц е, Ја се још сећам негдашње старе песме; „Од какоје орлеан у моди, од тог доба црн комад у торби". — Та ми је песма пала на ум, кад сам чуо да је последњи Бурбонац Шамбор на самрти. Па зато држим, баш ако Шамбор и умре, ипак неће у 1Таризу доћи 0 р л е а н у моду.

„Видело" полемишући са опозицијом сад већ прети и в е ш а л и м а. (Гле, гле, та ти су се људи баш озбиљно одали на џелатски занат).

Од како су заопуцали пуцати громови тако често, изгледа ми баш као да се и на небу спрема нека електрична изложба (Громови од горе, колера од доле, — а средње партије још нема. То је баш малер).

У краљевству хавајском у престолници Хоналулу надница је тако скупа, да се за њу плаћа по 100 динара. (Ово за то јављамо, не би ли се који беспослен калуђер одважио да пође тамо трбувом за лебом). Сад се много о томе збори, да ли је нотребан Балкански савез или није. — 0 за бога људи што се мучите и разбијате главу, — питајте Пештански Лојд, он ће то најбоље знати.

Кажу да је против колере најбоље држати се „Молим, кокош је женског рода, заго се каже мојој коки'' . . . „Та ви сте пол , . . . То није кокош, гоједруги дечко." „Аа^ нардон; ја сам знаге очекивао по аналогији: чавка, миш па кокош." „Њему остављам моје јастучић)' да њима чешће угреје столице." „Како то?" „То значи: треба често и дуго да седи ради учења" „Та ви сте, госиођо, великодушни!" „Бележите: Мојој голубици . . ." "Дабоме, мора доћи и голуби ца" морао сам приметити. А госпођа поче у једанпут као у највећем страху: „Руку под астал, брзо руку под астала! Уф, уф увати ме саклет! Руку доле! Уф, куку мени!" Па се наслони на столицу и затвори очи. Уплашио сам се јер нисам ништа разумео. „Шта вам је госпођо за бога?" „Руку доле, да не видим тај нокат. Нервозна сам . . увати ме саклет .... тако ми овде тупка, тупка . . ." Једва се сетих. Леву руку сам метуо на артију, те је госпођа Уф видела мој велики нокат. Брзо метем руку доле, да се разбуди из несвести „Хвала Богу; мал' нисам умрла без тестамента. Не знате ви да ја могу за ништа да умрем?"