Starmali

150 „ стариали"

то на првој страни, као што тако дичном мужу и доликује. А какав је лист та »Бомба", — да ли се слаже са достојанственошћу српскога нрелата? Ако хоћете да знате какав је то лист, у коме парадира Његова Наименованост, онда узмите тај исти 28. број, па ћете таки знати колико је куцпуло. У томе броју први је виц: озбиљна слика „српског патријара", — а последњи је виц ево овај: Нацртана су два Мађара, како гледе луфтбалон Вивдобону. Један Маџар чуди се, како се тај балон у Нешти лепо пење, а у Бечу је увек имао малера. На то му други Пештавац одговара: то није никакво чудо; знаш да смо и ми увек бољи штајгери кад смо на страни него код куће. — Ето вам, тако изгледају листови, који славе Анђелића.

Верни слуга — ала је еачувао. Овдашња три брата земљеделца у овдашњем риру близу Тисе вршили су прошавстог лета репицу, а непица је била једног Чивутива, и тај наместн ишпата опет Чивутина, који је имао на све да пази, дасе што неукраде, та три србина бр?.та нису могли никако од Чиве што репице на страну склонити, а исти чива увек ма зашто псовао рацког свеца, а и друго — кад већ нису никако могли да време уграбу да што репице као склоне, а они се договоре да истог Ишпака чиву вежу у џак и да га однесу на кола и у Тису баце, кад је опет једном почео чива псовати, а они га увате и у џак туре и баце накола, и ошину коње и ајд' с' њиме око коморе терај, и све донде док нису мислили да су већ код Тисе дошли, скину Чиву који је све досад јаукао и молио доле на један мали јарак. Е ајд сад да га бацимо у Тису један ће нато рећи, немојмо га бацити у Тису дага на душу узмемо него метнимога овде на бајир, па нек се сам скотрља у тису. Чива кад у џаку чуо како га мећу и шта може бити ако се макне, то је одма миран био и ови ошину коње и ајде опет око камаре; између тога док су два брата са чивом се забављали трећи брат са женама мету на страну и сакрију 6. џака репице, кад је све у реду било оду опет па чиву метну на кола и ајд с' њиме опет око коморе и кад доспу на несто одрешу џак и Чиву изваде напоље и велу да се с' њиме шалили и уверили Чиву даје само шала била — ал се Чива ипак тужио његс вом Господару Ставко. Народна приповекта, (из Хрватеке). Један старац имађаше једног сина дорасла за женидбу. Тај његов син већ је био заволео једну ни одвећ лепу ни богату а иначе врло добру девојку е ту је мислио узети кашње себи за жену. Његов отац пако изабрао си је за снаху неку особито лепу и вр-

19 за 1883.

ло богату девојку али по добру девојку (мајчину мазу.) Једпо вече поче старац сину си фалити ону коју је он изабрао и рече, да ће као идућу вечер ићи на огледе. Син се је овоме противио и отворено износио мане ове а врлине оне девојке, но кад се није могао одупрети оцу тад рече: ,Добро ја ћу је узети и ја ћу се с њом добро слагати јер сам ја благ но само незнам шта ће с вама двома бити, т и н а г а она прзница?" То било па прошло. Жељена старцу снашица доведена је већ одавна, са сином се добро слаже а са старим недај бог горе. Снаха је сваки дан измишљала нове јаде за старог. Бог им даде једног синчића. Кад је дете на ноге ступило увек је било уз оца. Жени паде једаред на ум нов један начип чиме ће старог да једи, за то рече своме човеку да оде у поток па да усече један ј о ш и ћ и да направи од њега валов (копањ) из чега ће старцу давати јести. Човек то није хтео ни чути; након придике женине молбе, баци секиру на раме а сина узе за руку па хајд. Кад су дошли у шуму запита син оца; „Оче, шта ћеш ти сећи у шуни?" Отац му одговори: ,,Морам усећи један јошић да направим валов из чега ће твој дед јести." Тако су ишли даље и дођоше до потока крај кога беше више мањих и већих јошића, тад ће дете обухвативши весело један танак јошић, рећи: Овај је баш згодан за валов." „ћути богати," одговори отац та то је још танко." Није није рече дете док ја нарастема тидокостаришбитићеуправ. Кад то чу овај што му дете говори баци секиру на раме а сина за руку па се врати кући. Код куће добро избије жену да се више није сећала како ће да једи горонадног свекра. Пакрац на николдан 1877. Димитрије КутуЗОВ-

Са испита, Учитељ: Где је метуо Бог Адама после пошто га је створијо? Ученица: Бог је Адама метуо у рај са његовом женом Евом, коју му је Бог забранијо да једе. М. Т.

Из школе, Учитељ диктира ђацима „Оче наш." Између осталога примјећује им, да праве тачке и запете, велећи, да је то врло нужно због читања. Пошто је учитељ свршијо диктирање, заиска од појединих да види како су писали. Један му ђак поднесе овако написано. „Оче наш? „Оче наш запета, који си на небу и на земљи, запета, и т. д. — — М. Т. Учитељ: Кад је бијо Потоп.? Ученик. Потоп је бијо 1678 пре створења света. м. т.