Starmali

„СТАРМАЛИ * БРОЈ 22. ЗА 1883.

171

ке, да том шактерском послу сгане на пут, те да се већ једном пстребе прави рушитељи поретка и напретка, слоге и братства у нашој држави. Аб.

У ш т и п ц и, §. Загрепчани су до сада устајали само против ћи.рилице, а сад им ето на грбовима ни латинид а није по вољи! * & П Новине јављају, да Загребачке ф и н а н ц иј е рђаво стоје. Да ли ће се п о п р а в и т и, идемо Д а в и д-имо! * * * Г 8 ! Тице певају, цвеће м и р и, али у Загребу н е м и р и. * * * ^ У селу Ј а с к у нема свештеника, те ни на св. Преображење не беше богослужења. Да није опет какав турски „цар Сулејман јасак учинио" да им се неда свештеник! * * * + Новине јављају, да је финансијални равнатељ Д а в и д. што је оне мађарске грбове истако, оболео. Да није огрбавио? * & & О Загребачки пророк Д а в и д свира у харфу, али неће нико да игра, како он свира. * * * х Истог Давида, што је мађарске табле форму; да није тек од данас до сутра, неко да се то некако стално учнрсти." „Ала, ала, господине Летићу, ви сте мени данас нешто збуњени, или вас ја не могу добро да разумем. Кажите ми јасно, шта сте наумили." „А ви чујте даклем! — Наумио сам да се женим," нревали преко уста некористољубиви дијурниста и онда му чисто одлану. „Да се жените! Тако ми кажите; е, то већ разумем. Па коју сте изабрали, у коју сте се загледали, хехехе, ви мирни ђоволане? Хоћете ли требати и моје помоћи, да проводаџишем ; ха? „То ми неће бити нотребно. А изабрао сам ону, која ће ми најбоље дугмета пришивати и чаране штоповати. „Којешта. Та то зна свака женскиња, т. ј. ако није каква бароница. Име, име хоћу да чујем." „Па зар ви мене још не разумете, госнођа Лено? „Та разумем, разумем, — то јест управо — не разумем, ако хоћете истину да вам кажем. Аха! А да неће бити фрајла Рахила, норед чијих нрозора ви чешће пгаартате. Је сам ли ногодила?" „0, таман фрајла Рахила, та та не зна ни конац у иглу уденути. Маните се ње. Него знате ли шта, госпођо Лено, ако ви не би били противни" „Али шта, за бога! та ја немам ни кћери ни рођаке на удају, — говорите јасније." „ Ја би хтео — да ви за мене пођете. Је л' вам то јасно?" „Ја!!?"

обесио па финансијско здање у Загребу, наименовао је министар за мађарског таблабирова. * * * ]> Загрепчани се боје, да не дође опет з е м љ от р е с, те да не полупа какве прозоре и не посваљује какве фирме. * $ ^ + У Загребу неће људи да читају „Псалме Давидове" на мађарском, него на свом језику. Па ко им то може замерити? * * © „Н. Београдски Дневник" јавља, да је у Београду управа вароши „предала суду на суђење једну читаву дружину опасних лопова". А зар има у Београду и каква дружина безопасних лопова? И да ли би требало и њу суду предати? * * * □ Исти лист јавља, да се у Београду изгубио један ђак, који има „на ногама ципеле, и на глави сламни шешир." (Остали ђаци носе ваљда на глави цицеле, а па ногама шешир.) * * © И у гом Београду увек мора нешто ванредн о да се догађа! Сад ето хоће да отворе в а н р е дн у скупштину! * * * А Један који лека ради пије тричне киселице, отишао је у Беч на електричну изложбу, јер се нада, да ће тамо добити елек-тричне киселице. * ^ # §. Један учитељ задаје деци рачун: Кад само у II сгара Лена склопи руке, а изгледало је заиста као да ће у несвест пасти. Сад се тек Летић нашао у забуни и запари. Шта ће сад? ћутао је. II она је ћутала. Као да су обоје неми. После неколико минута прибра се госпођа Лена и рече: „Даклем мене сте ви изабрали, драги господине Летићу" „Вас, и никога другога — то јест ако ме не одбијете . . одговори „драги" г. Летић. „Е, тој се срећи нисам надала под моје старе дане! Тако ми бога, о томе ни сањала нисам." „Даклем ви пристајете," „Кад је ваша воља г. Летић, ја се не смем противити." „Јесте то је моја воља, — и то од свега срца." „Онда сам ја ваша такођер од свега срца. „Ја сам сретан човек, госпођо Лено!" „Мани се титула, драги Летићу, већ зови ме просто твојом Леном. — Али кажи ми молим те, како си ти баш мене изабрао?" ,.Но, па ја држим да ћеш ми ти најверније дугмета пришивати —" „И чарапе штоповати. Јест, добро си добро погодио, нико те други не би тако својски послужио" уђе му у реч стара млада невеста. „Па добро ће бити теби и мени; кад прионемо и ја и ти, моћи ће се добро живити, боље него овако сваки за себе." „Тако је, драга Лено тако је." „Па кад ћемо се венчати мој добри Летићу?" запита Лена, играјући се крајем од кецеље. *