Starmali

222

„СТАРМАЛ0 а БРОЈ 28 ЗА. 1883.

ад то само на зоб, јер зна, да ће добар ребах пра вити; он је у кшефту врло вешт, неда млого новаца већ само ио неколико форината. Граничари нристају, сваки од њих нрима новац на десет центи зоби и то као што се из наведеног рачуна у ирвој р^брици видити може, центу по 1 фор. 50 новчића. Истина људи се вајкају, да је то сасвим мало али чива другачије неда те тако пристају и на то, и потпишу се на некаква писмена, за која ни сами не знају шта је ! Месец Јул наступио, зоб се пожњела и на пијаци се плаћа по четир а и пет форината цента а у црној чивиној књизи прибележени овако умствују: А што би ми носили нашу зоб чивутину, ми ћемо зоб на пијаци продати а њему ћемо његови 15 фор. и камате која на то спада дати — па мир; тако и учине. Но кад су код господара Морица дошли да се намире ал овај овако запреда: Ја сам имао велику штету за то што ми зоб не донесоете, ја сам се обвезао горњим трговцима зоб лиферовати, ви ми нисте зоб донели с' тога не могох својој обвези одговорити те имадох грдне штете; зато или зоб или новац дајте! Кад немате зоби онда имате у новцу да ми платите и то 60 фор. у име зоби јер по то би зоб горе продао и 40 фор, као камате — ето тако моја књига каже а и писмена која сте потписали, нећете л' пак тако онда вас предајем адвокату и опда ћете још више платити. — Овамо онамо угодише се да ми плате место стотине сваки по осамдесет форината Мориц је добар човек па и попушта — али да им даде њихова писмена као знак да су се намирили ! ! ! И тако на тај начин Морчц од год до год све већи капитал гомила а нашем ђоки, Пери, Стеви, Мити и тако даље како која година све подеранији кожух и опанци. Сремац очевидац.

Нвв шнански ншар-ирдарк Посада ХЈЈвца У шпанскоме министарству д о с а д а Није био П о с а д а-, Е, сад само о д с а д а Да не буде П о с а д а Шпањолцима д о с а д а. - Н.

Господину „Зољи" иначг ^Сосчи у Митровици. Иш не праши! Аб.*) *) За сада смо још примили овај ваш опширни одговор уреднику „Фрушке горе", али овим изјављујемо да нам је жао толикога простора, што га заузесте разговором о томе госиодину и молимо да нам платите за то 1 /« луле дувана, више не можемо захтевати, ношто о њему разговор не вреде н и п о л у л е д у в а н а. Уредн.

Вешалски хуморЦиганин који је грдне злочине починио буде ухваћен и осуђен на смрт — на вешала. кад се пресуда вршила и Циганина у вис повукли, одкиде се уже које је већ старо и шанадно било и он паде на земљу. Онда Циганин у огорчењу свом поче да чита сељацима лекцију. „Имате" вели „црвву са златним торњем; имате варошку кућу као неку палату ; имате 50 ланаца јаража; а немате ни Једно честито уже за поштена човека. Срам да вас буде !" Овчарски одговор. Ишли ђаци из школе па на путу сретну овчара који је терао овце кући са паше. Пред овцама био је, као обично, и магарац. ђаци беху несташни, а један међу њима најнесташнији, па поче да задиркује овчара. Но овај му није остајао дужан. Напослетку запита ђак овчара: Ала вере ти, колико има година тај твој магарац? — То ти баш немогу за цигурно казати — одговори овчар — али пини ми се да би ти могао бити отац. Натпис на гробу Н. Н. није био песник никада свога века, само кад му је жена умрла написао је ове стихове и дао их да се урежу на љен од камена крст. Овде лежи моја Ева Од грчева. Полагано, добри људи, Да се не пробуди! Чудновата времена. „Баш су то чудновата и тешка времена !" тужа ше се ономад један протерани дијурниста. „Није друкчије, него баш човек мора красти, ако хоће иоле поштено да живи." Није он којеко. Неки дан опази један сиромашак на пијаци крајцару на земљи. Ту је близу стајао неки фићфирић, а сиромашак му рече: —■ Нисте ли ви, господине, изгубили ову крајцару ? Фићфирић се намргоди па се обрецну. „А за што ти мене држиш?! — Ја ако ћу што да изгубим, изгубићу бар један сексер, а не тричаву крајцару. Зар сам ја којеко"? Ошвањен фијакер. На Новосадској пијаци опази неко фијакер, па ће да га запита: