Starmali

% 196 „ стармали" број 25. за 1883.

То су повукли виделовци. А народ је иотегао своје искуство, своју енержију, своје огорчено право и своје правосуђе. Даклем видите да је, као што рекох, било п о в уци и иотегни. Осим тога повукли су бечки новинари још и своју фантазију браћи у помоћ. У тој фантазији нашли су они пуне гомиле (или могиле) радикалног динамита, коме је била цел да цело балканско полуострово подигне у ваздух, високо здраво високо, а на његовои месту да остане дубока рупа у којој би цео остали мирољубиви свет могао врат скрхати. Помислите само, како су то опасни људи. Но на срећу целога света, радикалци нису имали палидрвца да тај динамит потпале, — или су га моаГда палили, а он није тео да плане, јер је био влажан. Међу тим „Стармали" је још ономад наговестио, да ванредна скупштина иште и ванредне изборе. То се и догодило." Победа је ванредно сјајна испала, — и кад сеЦкраљ са пута врати, народ ће га дочекати са светлим образом а то је најлепше осветлење које се замислити може. Тако је у Србији, — а и?, Хрватске долазе гласови да се бура утишала народ је поверовао свечаном обећању комесара Рамберга и он се показао као врло вешт ватрогасац, те му се за то са свију страна одаје признање (што иначе комесари увек не добивају.) У Хрватској се бура утишала, али у Угарској час по чујеш о неким тумултима и чивутским краваљпма (ма да им нико туђ језик не намеће ни омражене табле не прикива), И ако то тако дуже устраје, још ће генерал Рамберг, као опробани ватрогасац и Тисин љубимац имати посла и код нас. Ја не верујем да би он те услуге одрекао, — али ипак држим да би боље било човека не трудити, него да ми гледимо како ћемо се у својој кући сложити, па да буде и нама чепа кућа (близу) и комесарима лепа кућа (далеко). Из Темишвара нема ништа ново, само то да је ономад пројурило тридесет кола пуни Чангова, који се враћају од куда су и дошли. На ове сиромаке нећемо морати више милостињске прилоге купити, јер они више нису гладни, — они су сити. Анђелић је жив и здрав, само кажу да је увек тако зловољан и љут, да не можеш с њиме поштене речи проговорити. А „Турски марод" опет доноси неке чланке управљене на омладину српску. Он позива српске адвокате, лечнике и другу интелигенцију да листом иду у калуђере. Но ту је канда промашио адресу; адвокати, лечници и т. д, особито ако су ожењени, тешко ће се одважити да огрну црну мантију, — боље би било да он наговара поштене и веште мајсторе н. пр. бербере, да они иду у калуђере. Бугарски је кнез увидео да се без устава, — а „Стармали" је увидео да се без јачег одзива од стране публике не може излазити на крај. Није ли то с б р д а с д о л а! Тако ћемо од сада чешће.

„Бидело" и Црна Гора. Несретно „Видело", гласило садање владе београдске, доноси у своме 104. броју белешку једну о црногорским школама, те грдећи ове примећује перфидно: „Црногорски господари као да зазиру нешто од просвете". Ово и Турчин да каже, па је гадно, издајнички и лажно, кад се зна, како „црногорски господари" големим трошком набављају људе из свију крајева, да им уређују школе, те осим основних школа основаше и вишу девојачку и семинар, две средње школе, реалну гимназију и т. д. Али нам још поганија изгледа „Виделова" та примедба, кад узмемо у руке најновију књигу н е м а чк у, што ју написа не Србин, него странац Д р. Б е р нхард Шварц, о Црној гори, па и о школама њезиним. Нека узме министар просвете Стојан Новаковић ту књигу и нека на страни 459 и даље прочита какве су ш к о л е у Црној Гори и какав им је ш к о лски закон, па нека се постиди од својих клименташких, пакосних и перфидних бележака у „Виделу". Ево како почиње др. Б. Шварц: „Аш те181:еп Еоћ уоп а11еп сгпа§опбсћеп бсћорГип§еп уег(Иеп<; аћег <1аз 8сћи1"№ебеп. БаззеЉе ^еге^сћ!; 111 <1ег Тћа<; <1ет Уо1ксћеп ш ^гоззег Ећге, патепШсћ тсепп тап (Ие У1е1еп еп^§е§епз1;ећеш1еп бсћ^хеп^кеИеп, (1агип<;ег 1п егз!;ег 1Јте <Ие з(;е1еп Кпе^зтггеп ип<1 <1Ге ЛаЛигсћ ће<11П§1;е {1папс1е11е Ег5оћбрГип§ (1ез ћеге^з ап 81сћ ко агтеп Еап<1сћеп8 т^ т Ег№а§ип§ 21ећ4;. Сапг ћеДНсћ егзсће1пеп бсћои (Ие ће(;геИРепс1еп § - ебе(;гНсћеп УогбсћгШеп и т. д, Затим долази навађање појединих параграфа школскога закона и статисти г 1ки податци. Тако пише п о ш т е н човек, а ко је љубопитљив да види како непоштени људи пишу, нека прочитаону белешку у „Слепилу", које се зове „Виделом". Аб.

Астрономској скупштини. Како је сада у Бечу на окупу астрономска скупштина, то узимамо себи слободу, да јој и ми ставимо неколико питања, која у ту науку засецају. 1.) Били се могла каква измена учинити у оних 12 небесних знакова. Н. пр. да се место рака мете какав напредњак? Да се место водолеја мете каказ стихотворац? Место скорпије каква пакосна супружнипа? Место бика какав пуста комесар и т. д. 2.) Виделисе Влашићи тако исто добро из Берлина као н. пр- из Петрограда. 3.) Ема ли сваки човек свсју звезду. Може ли се звезда нашег јединца Емилијана видети и без телескопа. 4.) Од седам владајућих планета још није никад ни једна пала. Јесу ли оно њихови министри оне звезде што тако често падају. 5.) Зову ли се и оно астрономи, који се око дворова гуре, да коју звезду укече? Или су то можда гастрономи.