Starmali

202

„стармали" БРОЈ 26. ЗА 1883.

лана ногеиоживела, после дугог мртвила, јер се сваки нада доброј берби, која може добра бити и ако је т у ч а претходила, јер је (братског) м р а з а нестало и топлије сунде загрејало; добар мастан ћебап, па слатко вино, п з а т и м и „Видело" јако се употребљују у берби. наравно од дуга времена; полагање винове лозе и ригорозума остављају лењивци за пролеће; него сад ће се одмах после бербе виногради и Радићеве брошуре з а г р т а т и; за кратко време па ће и они у Даљу о б р а т и; „наименовани* свирци посвираће па ће скорим морати и з а п о ј а с заденути; за тим ће се д р ж а њ е бербе и сабора одгодити опет на годину дана, док не роди (на врби) грожђе. Тако је дакле код нас свуда весело, а духови су већ и с тога ведро расположени, што за који дан пасстаје четврта рата пореза и парохијала, а ко се пе би радовао томе, кад је то последња рата, дакле онда изгледа да нећемо више моратп пореза и парохнјала плаћати, кад нам и сами г .ваничници у својим „опоменама" веле, да је то п о с л е д њ а рата. Него је сад питање, какве нас радости чекају онда, кад пређе берба. Прва је радост, што нам ваља купити толико и толико хвати д р в а, која нас у толико јефгиније стају него дуван и цигаре, што дрва само зими горемо, а дуван и цигаре и у сред лета, те преко целе године гору нам у зубима н као што зими у оџаку сушимо шунке и суво месо, тако преко целе године сушимо наше џигерице, уста и благородне носове и очи. Друга је радост, што нас после бербе чека куповање зимскнх капута, бунде за жену и норкета и фланела за сукњице и чакширице нашој милој дечици, да не озебу п не добију кијавицу и наступ. Трећа је радост б о ж п ћ њ е н р а с е, које у то доба стаје 7 фор., те су рачунџије нроесапили. да једно прасеће уво дође 50 новч. а њушка 1 фор. а вр. Мозак стаје око 80 новч., и то толишни мали, а шта би нас тек коштао да је од 15 фунти, к'о што кажу да има мозгова! Четврто је весеље, што нам нредстоји с н е г доколена (а цппеле су нам једва до чланака), те кад нас на путу стигне каква мећава, а ми би чисто волели да смо крај топле пећи па пушимо на чи6јк. Но срећа што ће се наши добротвор;! из хуманитета постарати да не буде карловачког сабора, те пећемо морати у сред зиме своја топла огњишта остављати. Пету ће нам радост прибавити орловатски поп Цијук, јер ће изјавити у „Турском вароду" да није др. Емилијан племенити Радић писао ону књигу „УогГаззип^," што г р д и М а ђ а р е, него да је о н то наиисао, те без знања Радићевог потписао овога и додао титулу „доктор". Исто тако и ону лањску „Посланицу" није писао Радић него поп Цијук. Те ће тако племенити јединац бити чпст као голуб и пред нама и пред Мађарима. Шта више поп Цијук ће фактима доказати, да није Радић онај, што је уобразио себи да је в л а д п к а, него да је о н то, те и ту бламажу нрима г. Цијук добродушно на себе.

Шеста нас радост чека о ново.ј години, кад ће изићи 75 „II л а н е т а р а", (великих илустрованих календара за народ), у ком ће се доказивати, да кад леви длан сврби, добиће издавачи таквих календара доста сиротињских новаца; кад се појави репата звезда, биће несретпа година за преварене муштерије; кад заигра лево око, радоваће се српска књижевноет са својим усрећитељима. Седма ће Оити радост, што ће Стојан Новаковић издати ново издање свога филолошког чланка „Дебело и танко јер (ђ и б Ј " само ће сад наслов гласити: „Д е б е л и и т а н к и к р а ј" и ту ће се раздожити начин, како се почиње с танким крајем па се дође до дебелог, а и обратно. Осмо весеље наше, што нас после бербе а наступајуће зиме чека, то је што ће се једва једанпут састати иовосадски санитетски одбор да састави статисгички преглед оне деце, што у току прошле године помреше од дифгерије, шарлаха и б^гиња и тиме ће рад свој сматрати за довршен. Девето уживање биће нам шетња по н о в о с а дс к о ј п р о м е н а д и са уверењем да при 250 хладноће наш велеуважени „брукшанац" ни мало не смрди. Десеги благослов излиће се на нао на пролеће у виду п о п л а в е, те ће Посавина и Потисје и овом приликом бити најобилатније благословљено. Тако ћемо дакле и после бербе имати лепа уживања и радости, с тога пе треба кад прође берба да се бацимо у дешперат, те да се из дешперата убијемо или опијемо, или пак да обоје на једанпут учинимо: то јест да се з а љ у б и м о, јер ако се заљубимо, онда смо се и ов и л и и у б и л и. Аб. У ШТ1ПЦ1, §. Из Србије чујемо са избора све неке нумере 15, 34, 61 и т. д. Да није влада извукла какву лутрију? * * ^ Филолог Стојан Новаковић испитује, шта значи у Бачкој реч „о ш в а њ и т и с е", те да је и у свом министарском речнику нрибележи. * * * 4- Београдски министри долазе до уверења, да и д о б р о може остати кадгод у миноритету. (А да им је до сад ко то рекао, „Видело" би му Очи ископало!). ^ * * О Орловатски поп Цијук даје изјаву у „Турском народу",да је о н и докторат полагао уместо г. плем. Радића, јер је овај за време полагања био одсутан. * * * □ Исти поп Цијук бранећи Радића доказуЈе, да не само да није он вређао Мађаре, него да Радић управо рећи и не егзистира, него то ,је само једна уображена величина. * * * / Поп Н. се ономад у берби тако опио, да је