Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1883.

253

будио и како сам се пробудио макнем десном руком на десну страну, зид баш нуз мене ! Опинам левом руком леву страну опет зид нуз мене! Сад сам био уверен, да је то рака! јер у чему би тако узаном ја лежао ? и помислим дај брже да се дерем, можда су још ту близу они, што су ме закопавали, те ће чути и откопаће ме! — Ми смо се грохотом смејали а тетка се љутила а и прибојала се, да тетку, који је сав ознојен и уснлахирен био, од претрпљеног страха што не буде па и казала нам, да ником не приповедамо, јер ће се подсмевати. Кад смо ми у јутру на сокак изишли али већ све комшијс запиткивају нас: Шта је то код вас било и ко се то ноћас тако ужасно у вашој кући дерао? Кажемо ми да је тетак ноћас био жив сарањен, али у сну. Смејали се они, смејали се ми, смејало се цело село овако лудом сну после онако пријатне забаве, Сремац.

Наш брада Која из банатске границе, који је код активне службе под пушком на кордуну и где ти ја све знам толико дуго служио, колико је морао, добије — јер је у Панчеву све милитарне школе изучио — тако звани „ГиеДепзашЂеПипд." То његово добивено место било је тек установљено, за то и не могоше његови сасељани, којима је Која умундирен, са нерјаницом и под сабљом на кратак допуст дошао, разазнати, каквој бранши Која припада и каква је звер постао ? Зато га са некаквим страхопоштовањем запиткиваше: Браца Којо, шта сте ви сад ? Браца Која као познати враголан овако би им одговорио: Ја сам сад двапут кер и једанпут мајстор ! Но овај му одговор нико није разумео док није придодао: Та ја сам браћо сад „керкермајстор" (тавничар). Сремац.

Добар одговор, Један Швоба дође у Сарајево. Нролазећи кроз неку улицу сретне једеог човјека и запита га; Молим вас знате ли ми казати ђе је 'отелАустрија! Овај му на то одговори: Господине! 0 в о ј е о т ела Аустрија прије п е т. г о д и н а. Варјача. Досетио се. Једанпут неки радини Нијемци сједу да ручају, У тај мах пролазио је туда један сељак. Кад га радници угледају; као из шале рекне један сељак. Кад га радници упедају; као из шале рекне један између њих: Де'те да позовемо овога раца на ручак, јер знам сигурно да неће доћи. Код раца је таки обичај-зовеш га но десет пута на опет неће, устеже, па макар да је и гладан. На ово сви пристану и бојаги из комендије повичу, сељаку: оди комшија да ручамо! Сељак сирома био је гладан, па није чекао да га други пут зовну, него се одма упути њима. Радници се сад ушепртље и нијесу знали шта да раде, јер и за њи бијаше мало јела. На посљетку се један досјети и рече: Добро је ! нећемо му дати виљушку а шакама недамо јести, Но кад сељак дође није дуго чекао

за виљушком, него извади свој нож и започе јести. Кад бјеше скоро на измаку јела запита: Бога ви како се зове ово што једемо ? Радници љутити погледају га и један сретно рече: Ждеримучи! А! ово ваше ждери мучи баш као наша мандра. Варјача. Неспоразумљење, Кад у Лици ко кога сретне, па жели дознати к о ј е и о к л е је, не пита га како му Је п р е з име, већ: „Како се зовеш?" Дошавши котарски судац у једно мјесто усред зиме да развиди нешто, упитаће једнога свједока: — Како ти је име? — Јован, казаће он. — А презиме? — Бога ми, господине, и онда Јован. — д Добар изговор, Д. За што, Павле, сапеле те молитве божије, одведе ми кљусе из подрума? Б. Не гријеши се, маниташу (луди човјече) нијесам га Ја о д в е о, већ је оно однијело мене. —Д—

Утекла му лисица. Сима шумар приповеда овако: Идем ја оном зором рано по шуми, па наиђем на путу на мртву лисицу. Допала ми се кожа њена, — узмем лиспцу па се вратим у своју колибу и ту је оставим поред огњишта; па онда опет одем за својим послом. Кад се у вече вратим у колебу, потражим лисицу, — али ње ни од корова. Лисица није била мртва, него се само од зиме укочила. Па како је лежала близу ватре, она се огрејала на — оладила.

Љубав по богословској моди. Једном приликом походпо сам мог доброг познаника и земљака пароха С* у М*. Када бејасмо штоно реч у „свјатјашком воскликновенију" поче мој одушевљени појка да се хвалише наравно пред лицем честњејше госпоже пошинице — како је он, док је у богословији учио, — љубав са својом садашњом супругом, а онда лепотом девојком, проводно и из међу осталих писамапрочита ми и ово као што следује : Љубезњебша Мартхце! По нашемх дВгомг ћутанго или бол^ ре^и састанку имамо доста начудитисе каква е лмбовг, о двгвна С$дб1но, каквБ1МЂ жаромг симе поразила, кад пре опоминншћисе нашегг Л бмног састанна и разговора, а сада едно дрвгоис ни словце икамоли лично састанн4! ништђ ман4 можемо мелемг начБ1на изнаћи, средствомђ каков1а Гласоноша или писмоноша употребити на дал4 нвлкмђ ти ако можепгв доћи на видЕние данаст. у 3 сахата ако не тбг средства или начинг начини т. е. неро узми остаем-в твоб обожаеми С* ф.