Starmali
254
„СТАРНАЛИ" БРОЈ 32. ЗА 1883.
Љубав по новој моди. Лепе су ти очи чарне И полед ти је леп Али, цуро твога бабе Још је лепши ,,џеп" ! Лепе су ти усне рујне, Сладак пољуб благ Али, дико, у твог бабе Још је драж'ји „шпаг"! ЈЕепо ти је тело вито, Сведок ми је бог И та књига из „шпаркасе" У бабајке твог. II лепа си са врлина. . . . Узећу те ја Ако баба — уз тебека, И све „в е к с л е" да. Љуби ћу те све до гроба, Имена ми мог „Вертхајмове кључе" узми Крај мираза твог! Биће сласти — благовања По себи се зна Ако бабо на „контракту" И свој „п о т п и с" да! До твог бабе и тебека Стоји цела ствар; Иореците „акцептирам" Па смо сретан пар! Ф
Пред судом. Судија. Госпо драга ви кажете да писте украли упитну свилену мараму. А ево и сада је имате на врату. Оптужена- Господпне судче, ја вас морам опоменури на вашу дужност. Ви имате овде само седити и то без обзира и погледа на ичију личност.
Старо знање. То одавво већем знаду И у паклу и у рају: Да се мале ствари краду, А велике отимају.
Расејаност учитељска. Неки учитељ путовао је за време фсрија некуд ј далеко, — и то пешкр. На једаред види пред собом три пута. Обзире се, обзире и опазп некога старца, који је на својој ! њиви радио. Учитељ га запита: Куд води овај пут лево ? Старац одговори: У Б. господине. — А овај пут десно? — У Д., госпо^ине. А овај средни пут? — У М. господине. — Добро, врло добро, можеш сести (одговори расејани учитељ.) Није јој никад дуго време Фрајла Мица фалила се овако: Верујте ми, ја не знам шта је то дуго време. Ако сам сама код куће, па нема друга посла, ја узмем какву лепу књигу, седнем крај прозора, па — гледим ко пролази.
Кад би човек само Горе к небу глао: Час би о кам запо, Члс у брљу пао Кад би опет увек к зеиљи Упирао свој поглед: Не би облак опазио Пре нег што га стигне лед. (П. В1.)
Професор просијачлука. У Лондону је недавно изашао овај оглас: „Вештина просјачлука у шест предав ањ а! Професор Лазар Рунеј узима себи слободу и част поштованој кублици до знања ставити, да је отворио колегију, у којој се теоретично и практично учи про сити. Сваки пристојан човек, који иоле разума има, може се за шест предавања ставити у положај, да отрошку публике комотно и безбрижно живи."
Непристојност. М а т и. ђурице немој бити тако неваљао ! што гризеш господица лаћмана у образ? Синчић. Е па и оа је јуче нашу Марију у ходнику у образ угриза !