Starmali

„стармали" број 33. за 1883-

271

Професор и ђан. Професор. Даклем, Симо, одговори ти мени на ово пигаље. Кад би растојање ваше земље од сунца било трипут толико, колико је, а брзина окретања земљинога кад би била седам и по пута већа него што јесте, за колико би онда времена обишла земља око сунца ? ђак. (Шапће свом другу пред себе). А гле молии те чуда, шта је он нашао да ме пита! Баш је прави сом! Професор. Како велиш? Реци, реци само, можда ои погодио.

Други човек Чича Гаја пмао је об :чај, кад дође у јутру у биртију, да иште одмах два фићока ракије. Некоме, који је то посматрао било је то чудновато и запита за узрок, зашто чича Гаја тако ради. Али овај му брзо растумачи овако : Видите, ја сам пре ракије ломан и тежак; кад попијем фићок ракије. _аки сам други човек, е па сад молим вас, као зашто не би и тај „други ч о в е к" добио један фаћок ракије ?

Пријатна лорука. Дође шегрт са контом господару Јови, и донесе му поздрав од свога мајстора са молбом да већ једаред плати они 10 фр. што му дугује за чакшире. „Поздрави мајстора ; реци да сад немам ситвих новаца, али ћу му платити чим га први пут видим на улици ! * рече с л е п и господар Јова.

Бубнуотека. У бр. 261. Београдских „Српских Новина" у подлистку под насловом: II а м ет а р, стоји ово

7. (19.) дек. 1858- (пре 25. год.) Српски патријарх Јосиф Рајачић посветио у Еарловцима архимандрита бездипскога Сергија Каћанскога за владику хрватскога.

(Сиромак Каћански, није се надао да ће после смрти аванзирати (у С р б и ј и) за владику Хрватског!)

Одговори уредништва, „Алвалук". Допуштамо, да је то могла бити истина; али свака истина није таки хумореска, чим се верно опише. Треба ту још нешто, — а баш тога нема. У прочем, ка д кога шаљивчине тако уплаше да му од страха же на Још се могу добити сви бројеви „

полуди, то је врло трагична шала, и ми би сажаљевали оне читаоце, који би се могли томе насмејати. „Њина озобина". Ваша се песма окомила против целога женскога рода у опште. Кад би знали, да би се тиме макар само једна жена за длаку поправила, ми би вашу песму штампали најкрупиијим словима. Али, бојећи се, да се жене на то још већма не нопардусе, ми је, без икакве увреде, лепо стављамо у корпу. Бомбадуру. Може се пробати. Ако буде добра успеха, — то ће нас врло изненадити. „Кутија јужног воћа". Ваша је хумореска врло несретно замишљена, а тако исто слабо израђена. Ајде баш да у кратко наведемо садржај. Прва (и то много већа половина) бави се неотесаним описивањем (карикирањем) љубавника (Кредимира) и његове драге (Бабике); из другог дела дознајемо да је Кредимир имао обичај својој Бабики носити у штаницли јужног воћа, које је она имала обичај метати у недра. Једаред му његов слатки пријатељ украде штаницлу, извади воће, и место њега метне жабу. Па сад можете мислити шта је било кад је жаба, по Бабикином недру почела да скаче. Бабика је пала у неевест (срећа што и она није полудила — да буде хумореска још смешнија!) — Ето то је хумореска. Младоме писцу желимо бољи и финији укус, пре него што седне, да још коју хумореску напише. У Позвун. Од послатих ствари само ће једна ући. Онај догађај о А1(;е ИаКеп (у место АКе ДУа^Геп) био је већ у овоме листу шта пан, једаред, а можда и дваред.

доноси у своме двадесетдругом броју за 1883. ове чланке: 1. Старина Новак, (песма са сликом,) од —ћ. 2. Шта учини молитва, приповетка. 3. Умесна благодарност. По руском —џи— 4. Ветре, ветре. . . (песма са сликом). 5. Зољ и пчела, (басна). 6. Карпатске дивокозе. По мађарском од Браца Мите 7. Девојка малорускиња. 8. Прве јавне библиотеке и први библиотекар. (Свршетак). 9. Прави добротвор. Превела Меланка 10. Чистоћа, од Ивана М. Поповића. 11. Радост, од — Ј. — 12. Српској деци — мојој браћи, од Нико Б. Попадића. 13. У зиму, од Симеона Попића. 14. Има нас свакојаки, 15. Залем и ганем. — Арапска прича, — превео Виде. 16. Даштања 17. Решење. 18. Чика Јовина пошта. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу: Бг. Јот. Јоуаштс "Теп, IX. Рогсе1ап§аззе№ 56. — „Невен" чпка Јовин лист , излази двапут месечно на читавом табаку Цена је за Аустро-Угарску на читаву годину 4 ф., на пола године 2 ф. За Србију и Црну гору и остале крајеве 10 дпнили 5 ф. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 фор. 50 новч. на пола године, и шиље се на адресу: Штампарије А- ПАЈЕВИЂА у Н. Саду. тармалог" од почетка до данас. I