Starmali

12

»б^АРМАЛИ* ВРОЈ §. ЗА 1884.

па ни комесари, то учини суспендовање пдате у Вршцу! Морал се и за друге случајеве и сам казује. Џ * * □ Никола Христић наређује, да се г е н е р а лш т а п с к о тело у Србији има од сада звати к а пларштапско. * * # Л 0 св. Сави држане су свуда по српству толике ,Беседе, да наши свештеници већином не нађоше за нужно, да и они тога дана у цркви „Б е с еД у" држе. * * □ Министар Стојан се једи, што он није дошао на ту женијалну мисао, да обустави излажење „П р осветног гласника", него тек његовом после доватељу допаде та слава. ИС ^ н: Л Св. Сава изјављује у небесним новинама, да су колајне св. Саве без његовог знања и допуштења пораздаване на земљи. * * * Л Каплар Никола Христић салутира по дужно сти не само министрима аусгр о-у г а р с к и м него и сваком в е л б а б у овдашњем, * * * © Београдски министри праве уговор са власником „Циркуса б у в а" да им овај неколико хиљада бува дресира за добре шпијуне. Оне се лако свуда увуку и прикрију. А6.

Ћира. Даклем ,,Видело" сад тек на ново почиње да брани своје негдашње двогласнике. Спира. Сигурно се нада онет таким изборима, па оће у напред да их оправда. Ђира. Кад је реч о двогласцима збигва, како ти се донада избор у вељунском срезу, који је учињен једногласно ? Спира. Мени је срце на мери кад чујем таку слогу Ал „Видело" ће нам рећи, срам вас било, недоследници, ви нас корете због двогласни избора а код вас бивају и једногласни. Ћира. Но, но; ал између њихових д в о г л а сн и х и наших једногласних избора биће нека разлика, ја!

Ћира. Кажи ти мени, да ли је строгост Христи ћева у Србији, начинила колико толико р е д а. Спира .Морасе признатидаје под њима заиста неки р е д учињен. Ћира. А какав ред? Спира. Сви они, који су на смрт осуђени и пушкарани, закопани су у једном р е д у. — Даклем ипак се дошло до неког р е д а. Ћира. Али здраво жалосног.

неколико таквих пилула осетисмо, како нас поче неки номирљиви дух облетати, те с тога намислисмо, да се још те ноћи помиримо са нашим „битиимајућим '. Но пре него што тај спасоносни пут предузмемо; допири ветар и Милоша Свирчевића, те тако скупа кренусмо под прозоре наших милих и драгих. Све спава — нигде живе душе, само где где на коме ћошку можеш опазити по коју тавну сенку, а то су „полицаји" који нам више пута „хака главе дођу" „Само тијо" — шапташе Лаза, када стајасмо под прозорима Јелчиним — а Милош међу тим поче тихо гласовито извијати арије од песме „Тијо ноћи". Ја прихватим песму својим басом, а Лаза — ама није да баритонише, него све везе. Када ту песму отпевасмо, чусмо где се један прозор и то ако се не варам баш онај —• где Јелчина мати спаваше — отвара; и нешто прилично у бео папир умотано, паде у снег. Милош шчеиа умотач и мету га у џеп. Осећасмо се врло благодарни на баченом умотачу, те почесмо по ново певати песму .,Пред твојом сам ево кућом." Баш бејасмо у половини песме кад наједаред чујемо неки храпав глас, који нас у име параграфа тога и тога, опомињаше да се кући разилазимо. На ове речи стражареве ја сам велику пажњу обратио, јер знам да иза тога долази дебљи крај; али Милош! часни га потро - тај се не даде ни осолити, већ још живље настави започету песму. Моје очи беху упрте у стражара, који је ту неко време стајао (ваљда му се допала наша песма) те сам тако могао опазити, кад он извади нешто из џепа — звижну — и у тај мах опколе нас неколико стражара . . .

Е! сила бога не моли, већ путуј игумане — у магистрат. Ми као господа ђаци напред а ради наше сигурности да нас не би нестало пратише нас сгража. Милош нас је путем храбрио, да се ништа не плашимо, јер он је већ измислио план по ком' ће мо се избавити. Када ступисмо у једну собу магистратску седе она крешталида те нас поче испитивати, најпре Милоша. Како се Ви зовете? Марко Шлингерај — одговори Милош, А шта сте Ви? Опанчарски помоћник — код Цви . . . а на Гази. Тако је исто и мене питао, те сам био присиљен тада први пут мало лагити. Са Лазом је мало теже ишло — био је мало упоран; али шта човек неће за слободу учинити; тако је и он за љубав слободе баш онако поштено слагао. — „Сутра у девет сати у суд, а сада ,,„марш"" сваки у свој кревет" — блажени измицајушчи јако ти утекоша. Када ту беду скинусмо с врата кренемо у квартире но били смо љубопитљиви, шта је у папиру. Отворимо га — кад тамо, а оно све неки делови ћурећи и гушчији батак. Гледајући у то сетисмо се, да нисмо баш ништа вечерали — јер су нас смели стражари Испод гушчијег батака нађосмо једно парченце „цедуље" где је писало: „Увреда је велика, стога Вам за ово вече опростити не могу, него дођите и сутра па певајте уз пркос злотворима а сада спавајте и о мени сањајте (ово је све само за Лазу важило). — Послушасмо глас тих речи, и одосмо спавати. У Т. С. Радиђ.