Starmali

„Стармали" излазж трииут месечно. Годишња цена 4 ф . — ногодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајевс 10, — 5, — 2'/ ј динара. — Власник и одговорни уредпик Змај-Јоваж Јовановић; главни сарадник Абуказем. Издаје штамчарија А. ПајевиКау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоланоујс, \Ујсп IX. РогсеПапказае, 5(>.) — Претнлата и све ште

се тиче администрације, штамнарији А. Пајевића у Новом Саду.

Шетња по Еовом Саду. С1ЈШХ. Пошто су нас ишибали в р б и д о м нових програмских тачака, и ношто смо уши морали да запушимо од клепања новинарских чланака о конференцијама српских „ирвака", пошто смо пред велики петак иснили горку чашу српско неслоге, пошто је спас нашег народа накрст разапети пошто је у гроб положено тело наше политичке доследности и на гроб тај јака каменита плоча спуштена — освану нам и у с к р с, да нас као нека иронија подсети и на то, да би могло наше народно спасење и васкрснути, кад би ми били сложни и кад би то заслужили, а заслужили би онда, кад би се очистили од праотачког греха нашег, што почиње од Косова (г. 1389). У осталом ова 1884. година, даје нам кад јој цифре саберемо један исти резултат (21), као и кад саберемо цифре од године 1389. а из тога следује, да те године уопште имају сличности и воде нас једном истом резултату. Дај боже да не погодим, али ја и ако се не плашим јавнога збора и договора и јавних закључака, ипак се бојим „тајне вечере," као што је и она уочи Косова кобна по нас била. . . Да је за време Косова излазио „Пестер журнал", „Пестер Лојд" и ,Еђетиртиш а ја сам уверен, да би ти листови у оно доба доносили тако исто веселе чланке о ондашњем стању српског народа као што их доносе данас, кад виде српску интелигепцију несложну и поцепану, јер ти листови добро знају, какве плодове рађа то цвеће, што се зове поцепаност и неслога, на се они тим плодовима већ унапред радују- Благо нама, кад се „Песгер-Лојдови'' и „журнали" радују нашем држању, нашој срећи и нашем програму! Та онда би требало пад програм тај паш да дође крупним словима многообећавајући натпис: »СоЦез 5е§еп Тзетт Коћп!" Како ће се то све свршити, то бог свети зпа и

Тисина крава! Кад није слога наша, наше интелигенције, могла ништа да изради, шта ли ће тек н ес л о г а да учини ? Кад др. Ника Максимовић није могао с Милетићем и Политом у друштву да постигне ништа добро од стране Мађара, шта ли ће тек постићи сада у друштву са Миланом Грозним и попом Серавимом, који су његове предлоге и програм усвојили ! Желео бих само знати у ком се друштву он сам боље осећа и већем добру нада ! Од како су цитати из „Пестер Лојда" и „Пешти наплова" почели бивати докази, да је политика наших „првака" добра и по наш народ спасоносна, од тога доба сам чисто добио вољу, да се упишем наново у шести гимназијски разред какве мађарске гимназије, те да почнем на ново учити л о г и к у, јер оно мало што сам некад учио видим да је изветрило и излаиило, тако, да мепи садањи рад наших „првака" изгледа нелогичан и говори њихови софистичии, као онај закључак у Бемовој логици: ,,Крећани су лажљивци ; Онај што то каже и сам је Крећанин; Дакле је и то лаж, да су Крећани лажљивци." Ал' шта је онда истина ? И то сам бог зна и Тисине не само краве, неI го и они пожунски волови, од којих се Тиса ових дана тако поплашио, да му чисто ни крајцаре у државној каси није остало. „Застава" доноси извештај о састанку и говорима у кикиндској арени под насловом „Земаљски збор и т. д." Дакле је то земаљски збор био? А ми смо, бога ми, држали, да је био небесни, и да све сами херувимии Серафими (и врањевачки по п Се р а фим) и Анђели и А н ђ е л и ћ и онде већају какО ће да усреће српски народ. А оно се ето они скромно називају „земаљским" збором! Но то нису требали, јер на з емљи је свашта непостојано, а начела су њихова стална и вечита; земаљски зборови и говори лете и нестају, а њихове је ,Пестер Лојд" обесмртио; тачке уземаљским