Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 12. ЗА 1884.

Шетња по Новом Саду. сиош. Баш ћу да покушам да ову „шетњу" напишем, а да не споменем у њој Кикин д с к и п р о г р а м. . . Ето ти га на! Тек што сам почео писати, па сам га већ споменуо! Али о чему онда да се пише данас, кад се цела Европа узрујала на позив Џамбаса из Кусића, да се иде у Уљму на ковференцију. Већу узрујаност ниЈе изазивао ни Наполеон III. к.чд је оно сазивао оне европске конференције. на којима су велесиле „квихтове* товарила у кантар европске равнотеже. Да о чему би се дакле имало данас писати? 0 састанку рускога цара са немачким? А шта се нас тиче колико ће они хазелнус-торти појести и шампањера попити, да усреће Европу? За нас је много вазкније писати о састанку Милана Грозног са попом Серавимом ради претреса чланка XII. од г. 1867. Или зар да се пише о Енглеским крвавим биткама у Африци? А шта се нас тичу крваве главе африканске, кад ми ето разјашњујући Кикиндски програм у Уљми имамо крвавих глава и код своје куће! Или да пишемо о немирима кортеса у Шпанији? А на јпто то, кад њихови кортеси немају ни валик такве наџаке, као наши кортеши у Угарској; а ако смо жељљни баш Шпаније, ено нам Карловаца, а ни Дон Гихоте и његове Санчо-Панзе нису баш далеко! Добро, ал' да о чему ваља онда да се пише, па да буде нешто ново? Ако ја кажем: писаћу вам о томе, шта треба наше девојке да раде и како да се понашају, па да стеку себи младожење, ви ћете ми одговорити; то је већ нешто старо, о том нас већ поучава Каменков ш® ЈШШОТЈШ „ Клин клином" (Хуморос ка). (Еродужење). Тек што нам техничар то указа па њега, он је то већ приметио, и кад ми погледасмо кроз прозор, а он се клима, осмејкује се и маше руком „Море, манте га се," рећи ће неко „ето га овамо, па неће човек ноћи да се отресе." „То је баш добро," упаде техничар у реч „јуче је добио неке новце, ехћ-а огсНпагшт од стрине. Можемо да га анпумпујемо, — и тако смо сви чисти ко црквени мишеви. Ко ће код овако лепог времена да дрежди овде за столом покрај водених чаша. . Таман наш техничар — да га назовем по имену „Кибиц," јер је радо дреждио кад су други играли карте или билијара, — тако основано разложи целисходност присутствија Шебекова, — кад и он већ уђе, па још са врата поздравља: „Воп јоиг гоеподо! А шта ви ту тако седите? Слуга сам понизан! Сервус докторисимус. \У!е I §еМ'в? Хајдемоте људи у шетњу. Ах, што сам сад једну срео у „вацком сокаку" — сћагшаЈЦе," — и ту цшокпу

„Отмени свет* (галантом), тамо могу читати наше удаваче, како се нраве компл.,менти и како се изјављује љубав, какве се фразе и фуртлови употребљују, да се девојка на балу опрости „иесносиог" играча и т. д. Ако се наканем да пишем о томе, како ваља штедити и економисати, ви ћете ми упасти у реч: па ми смо нретплаћени на »Базар" за наше кћери а и на мађарско позориште смо абонирани, ти си дакле излишан! Ако почнем да приповедам и предикујем о међусобној слози и љубави, а ви ћете ми рећи: па нашто то, кад ми читамо „Заставу*! Ако се решим да разлажем, како су смешни уображени и нелогични људи, а ви ћете ми махати руком да се манем, јер то ви видите из радње наших »но табилитета" боље, него што бих вам ја пером могао нацртатис Ако бих хтео да вам саопштим, шта је то дубока наученост, а ви би ми казали* дубок је бунар, а наученост је у Радићевим посланицама, дакле ове посланице би ваљало бац и т и у б у н ар, па би се ту онда налазила дубока ваученост, *и онда би опет излишно било моје писање. Ако бих вам хтео писати биографију нашег народног оца и јунака Милетића, ви би ми казали: па нашто, кад ми зпамо да су нам Ш ај каши Милетића родили, а да они сад његове идеје сарањују. Ако бих узео за тему „задатак наших попова", а ви би ми рекли: нашто о томе писати, кад ми видимо вршење тога задатка некад у Пазови и ТурскомБечеју, а сад у Жабљу и Уљми! Ако бих замочио перо, да пишем о нанретку српске књижевности, ви ћете ми захвалити на љубави,

устима на два прста од десне руке „Ни сам је иепустио из очију — док ту код „редута" не замаче". Сви се смејали. 1а4 §еГаШ§?" — прекиде га келнер. „Шаа Л\ г ак8ег одговори Шебек, па седе. А келнер оде мумлајући. „Шта хоћеш да се разладиш од љубави, па тражиш воде", дирну га докторанд. Хладан шпаг боље врши ту функцију од хладне воде", одговори Шебек са тако „печалним лице"м као да три дана није ништа јео. „Лако је теби правити вицеве, кад ти се јуче подкрепио буђелар", рече Кибиц. „Нег дед ти да ти ми мало помогнемо у испразнивању, ти знаш каква је судбина последне четврти у месецу" „Е, аписе, ти си се за дванајест сати доцније јавио. Све је већ фуч! Мој доктор финансије одредио ми је до првог нај строжију дијету. Лак сам ти, аипсе ко перо. Шта ко перо, ко овај папир, дуну у њега, а он одлете преко астала. „Па зар ниси јуче добио 30. фор. од стрине. Чуо сам ја од сигурне личности, немој ту да лажеш," — одI говори му Кибиц. „Па то је баш тај грандијозан малер, што сам синоћ добио и сад немам ама ни крајцаре на цигару."