Starmali

У НОВОМЕ САДУ

30. СЕПТЕМБРА 1884.

„Сгга.р^ла.ли" излази трипут месечно. Годишња цеиа 4 ф. — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију к друге кр*ј«»е 10, — 5, — 2 1 / 3 динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јоважовић; Издаје гатам мрија А Пајевића у Новом Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуиполчс , УУЈсп IX. РогсеПап ^авае, 5Г>.) — Претплата и све шт< се тиче администрације, штампарији А. ПајевиКа у Новом Саду. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда, сдова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

ИСКУСНИ ЉУДИ веле, да не ваља увек истииу говорити. Па добро де. Ми нећежо казати, да је са овим бројем истекла трећа четврт, и да сад многи претплатници треба да понове претплату (што је у пронем сува, сушта истииа). _ Нећемо казати како би желили, да нам се број претилатнака умножи, па да и ми можемо по мало илустрација доносити. Нећемо казати како се стара пера, напга и сурадника натпих, режу и дорезују, да што боље одговоримо потреби суморних дана наших. Нећемо казати, да се са претплатом ваља пожурити (пошто „Стармали" друге субвенције нема) Нећемо казати, да претплата, од данас до краја ове године износи само 1 фор. и да то треба слати издаватељству у Нови Сад. Ништа нећемо казати. Да пробамо једаред и тако, можда ће бити бржа, боља и трајнија успеха. До виђења и виђања — сваких десет дана! Уредништво и издаватељство „ Стармалог.

ПОГЛЕД НА У српској су руци даклем били кључи; Њима беше тешко овај терет вући: Самосталан клуб су прво закључали, Па кључеве Куну у канџе предали. * * * За Пешту се пеку већ кестени врући •, Још су здраво врући, ко ће их извући? Тридесет Србаља нек кестење ваде. А они су добри, па тако и раде. * * * Самосталност ваша већ о клину виси И са тога виса кдањуца се Тиси;

НАШЕ У ЗАГРЕБУ, А он ће комотно да се прута маши, Што о клину виси, то ће да испраши. * * * Но кад кога питаш измеђ четир' ока, Он ти вели, да је то м у д р о с т д у б ока. Нешто јест' д у б о к о, — та то видим и ја, Но да л' је баш м у д рост, —ил' је п ро в а л и ја! * Једити се данас баш ништа не вреди; Најбоље ј' кад човек тамо и не гледи. Идем кући, јер су јесења времена. — Кестенџија, дај ми за грошић кестена!

От.

»*-