Starmali

227

9. Срби имају и тај пародип обпчај, да соле да напуштају своје стручпе лнстове да пропадају, а дрл;е туђе, који их грде. 10. Код описа народппх о б и ч а ј а при с в а т о вм а, заборавио је г. писац навести, да сватови трају по три дана и да се ту потроши, поједе и попије све, што се у кући нашло и што се од Чивутипа па 200 процената интереса узајмпло. 11. Хрвгтски је пародпи обпчај терати пз српских школа ћирилицу. 12. Народни јеобичај православпих калуђера (у Славонији) допуштати, да деца читају апосгол прсписап латиницом, јер се у школи црквена слова не уче. 13. Обичај Срба је и то, не уппсивати се за чланове „Матице српсче", него само за члапове у кугланама, касинама и за чланове тоциљарског друштва. 14. У срп:ке обичаје мора се бројати и то, што српско певачко друштво у Загребу при дочеку правосл. епископа Никапора ппје могло да спреми какву овацију, а за дочек бискупа Штросмајера спрема се на врат на нос. 15. Срби у нашим крајевима имају и тај оби чај, да све своје потребе намирују пазаривањем код Чивута. 16. У југословенске обичаје спада и то, што Југословепи обично не знају п пеће да уче језике северпих Словена: Руса, Чеха, Пољака и т. д. 17. Хрвати имају обнчај ако су младенци да лупају туђе пенџере. несе: а чика Миша се до грла окупао. — Оп се диже из воде, а вода дзри с њега на све страие. Девојке се најпре уплашиле, а када се чика Миша диже горе, оне тад да се поискрећу од смеја. Тужпо је гледао чика Миша из воде, на девојке. Одело му се прилепило уз тело, коса пала на све стране, изгледа као покор. Цилиндер му се задржао код првог камена, њега је ухватио, али како ће наноље, кад је обала стрменита. Сад се и девојкама разжалило, када су видели, да је сиромах чика Миша изгубио сав хумор. Милева је опазила тамо даље једно пастирче са великом батином. Она га дозове, те они пруже ту батину чика Миши, а он се ухвати за батину, а њих троје једва га извуку напоље. — Та то је грозно, промрмља чика Миша, ни цвета, ни пољубца. „Немојте очајавати, чика Мишо, рече Милица, дугачак је дан данас, још ће те ви сретни бити. — Враг ће бити сретан, а не ја, кад сам продао своју памет за туђу. ђаво ме носи куд нетреба, говорио је чика Миша, а тресао је воду из рукава. Девојке су се смејале, ал је чика Миша врло озбиљап, па се и опе држе. „Знате шта, чика Мишо, рече Милева, пемојте се срдити па нас, ми нисмо ни помислиле, па такав малер, тако смо се уплашиле, да пам ни кдпи крви пије остало у жилама, када сте се ви преметпули. Иего ја ћу отрчати до

18. У с.шскс обнчаје, којн се у „Н'(е ипс1 Пгаисћ" не спомињу, спада н то, што Србн кад хоће своје народпе обпчаје да пауче и познаду, а оин морају да траже немачке и уопште туђе књиге, као што је и ова гореспомеиута, која има преко 40 великих шгамтних табака, н то је морао да налише — Др. Фридрпх Краус, јер члаповн Српског уучепог друштва, Матице српске и толики српски професори нпсу имали каде, јер ко би онда с Бонгуом прави) жевезнпчке уговоре, ко би кортешовао нри изборима посланика ш ко б.х у кавапп чачкао зубе? У Ш Т И П Ц И. А На острову Самос ако има какав владип клуб, можз се бар с правом зваги в Самосталап клуб", ал' овај наш загребачки, бога ми, пе. * * * §. Хрватске занатлијске задруго усвајају повоскројепи „кућевни ред* загребачког сабора за употребу ирема својпм шегртима. * * * П »Псстерлојд* се недавно упео пз петпппх жила да докажо, да у Београду п е п о с т о ј и мпнистарска крпза; сад пак кад су ппак дснпа три пова мпппстра говори ЈГојд: Ето јесам каз'о да постоји криза у Београду! * * * О Најпре смо имали автономију на пергаменту (нрнвплегнје), сад ју имамо на паппру (зак. чл, IX), а још кало пак ћемо је нмати још само папау чинн (док се и ова не продере). шумара, он пал је рођак, па ћу вам донети суво одело, док се ваше пе осуши, да иреобучете. — Милева је отрчала, тек шго је речи изговорила. Међутим се указало и остало друштво. Разрогачепим очима гледали су чика Мишу, и паравпа ствар да су се грохотчм смејали. Али док су се опи ту обавесгили шта се збидо већ се и Милева вратила, са измољеним оделом. Друштво се сад спјстило нреко мосга у шуму, а чика Миша је остао крај потока, да се пресвуче и осуши. Дан је био врло угодан и топао, те је за једап сахат чпка Миша осушио своје одело, и бацио се у њега. Истина да није било упеглапо, а пије било баш ни чисто, но у шуми доликује мала пеуредност. Е, сада су опет били сви на броју. Чика Миши се опет новратио хумор, а њима и старе или управо вековечите жеље. — Ено га опет крај девојака, де протестира што неће да испупе опклађепо сбећање. Девојке му доказују да пије заслужио, јер пиги их је у трчању ухватио, нити им је донео цвеће. Чика Миша призпаје ово ^руго, ал опо нрво не. Њега је упутарњи враг копкао, да пољуби девојке; а оне су га опег све то зише дражиле ва то. — За мало па је заборавио па све пеугодпости које су га здесиле, те је пристао па сваку лудорију коју су девојчице замишљале. Ал је срећан и блажен био, кат, је коју за руку ухватити могао, на привући устима и пољубити. Врашке девојке биле су у догогору, те чим је г/рпула једча другу, то је био зпак да је чика Миша ону нољубио у руку: тад је одмах