Starmali

"У 1Е31оЕОз>л:е Оа,дзг 20. марта 13©5-

„Стаомали" излази трипут месечно. Годишња дена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 «. За Србију н друге крајев* 10, — 5, — 2 1 / ј дннара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А Иа.јевићау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јогапоујс, №1сп IX РогсеПапкааве, 5(').) — Претплата и свв шт« се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

ХРИСТОС ВАСКРС!

Христосваскрс', — јади наши Христос васкрс', — црне ноћи! Христос васкрс', — ране љуте! Христос васкрс', — сузне очи ! Христос васкро', — наћеници, Под којима камен пуца ! Христос васкрс', — заточници, У ким' мушко срце куца!

Христос васкрс', — поборници Соколовма равни сивим ! Христос васкрс', — браћо наша, Што сте пошли путем кривим ! Сећајте се душе своје Док не буде понеари; Враћајте се с крива пута, У нерасцеп, у град стари !

Христос васкрс', — српски ваде! Христос васкрс', — мушки раде! Христос васкрс', — братски складе 1 Мачу, штите, — несавладе. . .

Шетња по Бршцу. VI. Ту је већ и ускрс. Пре ускрса, на Лазареву суботу, дочекали и поздравили су у Јерусалиму са маслиновим гранчицама Исуса Христа, који је јашио на магарету. Ми тај догађај славимо, па пошто у нас нема маслинових дрва, то наша деца носе за знак мира врбицу. Тај догађај из живота богочовека Исуса Христа сигурно је и калуђеру Радићу лебдио пред очима, те је и он пред ускрс зашао по вршачкој диједези, али није јашро на магарету, него је ишао са поп Цијуком и суботичким поп Вићом, а деца мј успут нису певала: „Благословен грјади во имја господње*, него М У је усрец поста поп-Цијук певао најмрсније песме, Аа је и сам кочијаш од стида морао црвенити. Нису га ни врбицама дочекали, јер је своју „каноничку

визитацију" чинио пре Лазареве суботе, па пошто исту „визитацију" мисли после ускрса наставити, то га ни онда неће моћи врбицом дочекати, а да његов дочек буде ипак у нечем бар налик на Христов у Јерусалиму, то ће га свакако морати општине дочекати са каквим гранчицама, па ма то биле баш и дренове. Грана је грана, а дрен је уз то чвршћи и издржљивији од врбе, па је баш као створен за дочек таквог беспосленог младића, као што је наш „јединац.* Него у човску приликом ове смешне „каноничке визитације" усљед асоцијацијс идеја порађају се и друге мисли. Јер сад се баш у нашој вароши одржава визитација воЈника, па како би било, кад би деда владика свог увука уместо на „каноничку" на ову визитацију послао? Здрав је, јак је, гојазан је, млад је, па би као војник могао више цару користити, него други глинџави момци, које узимљу у војнике, а овако „јединац"