Starmali

92

„СТАРМАЈЈИ" ЕР 12. ЗА 1885.

* * „Вражје Доба а и стране новине јављају, да ће се српски народво-црквени сабор састати нрвога септембра. Хм! Само да се од ове годипе не уведе у обичај, да се људи уместо првог априла од сад варају првог септембра. * * Мађарски посланик Тали рекао је у мађарском сабору, да кад би био он зидарски калфа, он би онда за своју најпатриотскију дужност сматрао, да Тису живог сазида. Но самоме Тиси било би дуго време, па ето нека посланик Тали узме и нашег Гермаиа. Њах двојица и тако се лепо слажу, па ће се сазидана још лепше слагати. * * * „Турски Марод" вели, да се слабом успеху нада од будућег народно-црквеног сабора. То му може свако на реч веровати, јер он се никад није чему ни надао од сабора, већ — све од Тисе. * * * Убица Валентић вели : Како ћу ја знати, шта је право а шта неправо, кад то не знају ни сами мађарски судови, кад се и она у том питању разилазе? Јер ето првостепени је суд осудио Верховаја због проневере, а краљевска га табла са свим ослободила, међу тим и један и други суд судио је по истом закону и по истим параграфима! * * * г Један филантроп дао је убици Валентићу да прочита акта из Милетићеве парнице, те ће се онда уверити, да се мађарски судови не разилазе увек у мишљеау, него да се по неки пут сва три суда слажу у пресуди. Вл.

„Ја хоћу своме сину жену, хоћу помоћ у кући, за то, Максо, немој о томе да говоримо. Ти ћеш то удесити, како знаш и како је право. Али ја имам још једну да речем пре него се лоздравимо као пријатељи и дамо благослов деци нашој. То што имам тиче се баш Милице, нека ова дође." Ушла Милица па не зна или стоји или се врти на каквом „ринглшпилу." Опет ће мајстор Мита: „Ми овде удесисмо, да те, с твојом вољом, Милице, удамо за мог Алексу, колико ја знам, ти немаш баш ништа против тога. Не?" Место одговора приђе она руци очевој и материној. Мати је гледи па . . . то остављам матерама да допуне. Опет ће Мита: „И ја ти, дете, радо дајем благослов свој али нод једним условом." — Сви су нестрпељиво слушали а гђа Максиница као на иглама. „Мораш ми обећати свечано, да никада нећеш тај врашки — „турнир" понети. Ја сам поштен мајстор, моја је кућа мајсторска и српска од вајкада, у њој се од увек пази на оно, што је наше и што је српско па то ће бити и на даље — барем док сам ја жив, а после децо — како вам драго. Дакле „турнир или — Алексу?" Место одговора пољубила је Милица у руку свога вовог, другог — оца. Н.

Ћира „Наше Доба" доноси нам телеграфску вест, да ће се наш сабор састати 1 (13) септ. о. г. НА ОСНОВУ ДОЈАКОШЊЕГ ИЗБОРНОГ РЕДА. Спира. А зашто се не каже изреком и то, да се тај сабор неће састати на води или у ваздуху, него на сувој земљи ? Ћира. Па то се по себи разуме. Спира. Аха, то се по себи разуме, — а „д о јакошњи изборни ред" то се не разуме по себи. То се само за то изреком каже, да би се уставни грађапи сетили и на могућност какве октројке. Ћира. Очевидно да је тако. И ,Наше Доба" радо пружа своју њиву, да прими у себе и тако семе.

Ћира Даклем у Паризу су пре неки дан продали престо Лудвика XIV. Шта велиш на то ? Спира. Ни мало се томе не чудим у даиашњем веку. — Кад се ордени продају, што не би и прегтоли били на продају.

П у с л и ц е. □ Оне исте новине, ко.је су до сада викале: ,Ај а о ! Побиће се Руси и Енглези" сада вичу: „Ајао ! шта ћемо, ако се споразуму Руси и Енглези!" — Даклем ма каква песма била, за њи остаје рефрен један те један: А ј а о !

+ ' Даклем избори за наш сабор расписаће се на Св. Илију. (Кад је тако ајде да поделимо посао. Народ нека з а г р м и а Анђелић нека — с е в а )

? Уредник „Нашег Доба" кажу монопол на „чистоту језкка српског"

да ће добити — А шта ћемо

ми други јадни ? — Ми ћемо морати пазити на „чистоту срца српског'.

Д. Јели српско министарство морало пасти зато, да се види како Гарашани чврс стоји, — или Гарашани чврсто стоји, да нас увери, како је осим њега све друго љуљкаво ?

©. Сад су Французи изумсли хартију која се провиди. Штета што тога није било онда, кад су писане неке привилегије. Али људи кроз дуго време провиде и кроз пергаменат.

X- Наше јединче Радић сад се потписује: ВИКАР. Знали смо ми и без тога да није ћуталица.