Starmali

17" 131овоз^е Оа-дзг 31- з^са-ја, 13©5.

„Стариали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 «. За Србију и адуге крајеве: 10, — 5, — 2 1 / 3 динара иди Франка. — Власник н одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А. ПајевиВау Новом Саду рукописи се шиљу уредпику (Вг. Ј. Јолппол јс, №1еп IX РогссИапкавве, 5(>.) — Претплата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиНа у Нов. Саду. — За огласе плаЕа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 80 новч. за жиг.

Биктор Иго. Умови с' диве, дугае се диве, Срца се диве величини твојој, И многи руке ширећ' Јадикују богу, Што с' тако велик, па те Загрлит' не могу. И ја би да те загрлим и хвалим, За то ^у да те иретставим малим. И вајвећег раста, чемпреса и палме Семе је м а л о ; Али шта буде кад земља здрава У себе нрими зрнашце једро, И чиста роса снагу му крене, Шта буде онда? — не питајте мене Кад сами знате. Викторе Иго, Викторе Иго, Ти ниси друго већ семе мало, Ал то је оеме са неба нало. Данас те земља у крило нрима То тако вишим промислом бива, А суза целог умнога свега Гроб ти залива. Нићи ће мора никнути оно Што-но је с тобом са неба пало; Што ретка милост носеје рајска, То сатрт' не сме нога земаљска. И кад проклија једнога дана, Пак се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага,

Пољупци они из вечног вира, Благодет братства, благослов мира; Све оне мисли, к'о барјак бео, Које си собом са неба снео; Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту свести Најлепша цвећа венац оплести. Венац ће овај подарит' — — коме? Викторе Иго, спомену твоме. 3-Ј. Ј.

Шетња из Вршца у Арад. XII. Наумио сам био, да се више не шетам по Вршцу. Додијалч ми била већ вршачка калдрма, мрско ми је било и да погледам на Кулу, ђаков Врх и остале вршачке планине, како равнодушно посматрају недела и безакоња, што се даље у вароши догађају, а пеће да се сруше и да зароне читаву владичину резиденцију ; као што је по библији господ бог у праведном гњеву своме огњем и сумпором спалио и заронио Содому и Гомору, да им виша нема ни трага ни гласа. Али вуда да идем ? У Белу Цркву нећу. Тамо је државни тужилац и „штукхаус", па не марим, да се у њиховој близини налазим. У Ианчево не могу, које што тамо није још ваздух чист, а које што би ме можда Панчевци истерали из своје вароши. У Земуну је поп-Никола, а у Карловцима Герман, па с тога ни тамо нећу. У Нови Сад да одем, ту бих се само једио, јер можда кад би се сазвао јаван збор, дошло би њих једва педесет грађана, а кад би се рашчуло, да ће какав месечар те исте ноћи на крову чловити, онда би се око те куће искупило бар три стотине грађана, да виде чудо и покор. До душе имали би право, јер збор се може сваки дан оазвати и одржати,