Starmali

„СТАРМА.ИИ" БР. 1 6 . ЗА 1885.

151

Тек што није запевао овако: Ао Даљу, Мој претешки маљу ! Бело Брдо И ти си ми тврдо ! А Борово, И тебе би псово ! Ж&во баро, Добро моје старо, Ево плачем, Па у тебе — екачем.

„ Отњудуже помошч идет," Богоглов Мита оде једном са неколико својих другова, да, опет једном свом другу, честитају имендан. Тај је друг- изнео пред „братију" мало „мученице — батргаре," ал' од све „братије" Мита се понајпре мало боље в насвиро," и по обичају своме лего на кревет, пату и — задремо. У томдође богослов „Бата," па ће рећи : „Дошао сам, браћо, да вас умолим за савет, шта да радим. Данас сам позват на два места на ручак. Прво је место код Г., где сам већ више пута бпо позиван на ручак, и који ми је — као што знате — често пута у нужди помогао, а друго је место код К., где сам сад први пут позван. Дакле, шта мислите. куда да идем ?" — Сва се „братија" уозбиљи и ућута. Сваки је премишљао, шта ће да саветује свом другу. Напослетку сви почеше говорити и једногласно су предлагали, да „Бата'' иде на ово друго месго, где је сад први пут позван. Богослов Мита је и кроз дремеж, чуо .батино совјетомолебствије," па одједаннут боравити на злато, а баш ако вам је по вољи гђице Вемо и у другу се заљубити. Видиш ли ти мајсторице, како ме је преварила. Али ипак сам јој се нешто осветио, пољубио сам јој неколико пута оне образиће — све да звони." — Ту је ноћ ипак мирно сиавао а када се ујутру пробудио, премишљао је, како ће се владати у сутрашњој сјед. ници. Захвалиће се као члан, те живити по својој драгој вољи. Курисати којој он буде хтео и пркосити Веми. „Дан туге и жалости, радости и весеља." Освануо је дванајсти јуни 1871 године. У чика Мишином записнику стоји следеће: Једва сам чекао да избије два сахата, да одем у сједницу. Моја Мара ми је рекла, да јој доведем тамбураше, да нркоси гђици 3. Обећах јој. Једва једном избије два сахата и ја се нађем у сали скупштинској. Како сам после дознао, гђице са г. Ништићем и са тамбурашима бејаху већ у другој соби. Чланови се сви искупише. Предсједник заузе своје место. Вуја је изгледао јако озбиљан. Мени је то пало у очи, али не хтедох ппед другима при: едбе правити. Предсједник отвори сједницу. Запита: ина ли когод какав нредлог ? Десет грла у један глас повикаше: Г. предсједниче, молим четир форинта од мојих улога и тамбураше! Предсједник се нашао у чуду. Мислио је да су сви полудили. „Шта шта?" понови. И поново повикаше десет грла: молим четир форинта од мојих улога и тамбураше. Ви сте сви господо пијани. Молим вас госп. Мишо! кажите најпре ви, шта желите ? „Желим, да довече дадем „штендхен" мојој Мари." Добро, дајем вам, а остали ће редом после, рече предсједник, »Шта?" повиче из поељедње клупе Дудовић, „зар твоја Мара са оним грдним младежом на образу заслужује пре „штендхен ", чбго „моја" Ева. То нећу допустити, па макар ме

скочи са кревета и набусито рече својим друговима: „Та шта трабуњате ту ваздан! ? Грјади ти Бато, тамо, отњудуже помошч идет." Сва „братија" прсну на ову у смех, али се одма и сложила с Митом, и тако Бата оде на прво место „отоњудуже помошч идет." Љ- Л-

Једна ситница из наше школе, Учитељ. Перо, де реци ми шта си ти. У ч е н и к. Ја сам џак. Учитељ. Ајде напиши ми то на табли. У ч е н ик (напише: ја сам џак). У читељ. Врло добро. Иди на место.

Ово није здраво смешно, али је жалосно, Јер се заиста догодило. Ћ. Сарајлија.

ћир-Јоса. Поп Пери у М. било презиме Јанковић. У том истом месту био је црквењак ћир Јоса, који се такође звао Јанковић, Поп Пера је имао једног коња, а и ћир-Јоса једног. Једном ће ћир Јоса рећи попи: „А гле, оче попо, ја се зовем Јанковић, а ти Јанковић; ја имам једног коња, ти једног. Два Јанкоковића, два коња!" Љ. Л.

главе стало." „Чујеш. немој ми вређати Маре, јер Бога ми " У другој су соби не дишући слушали разговор. Та не ћеш ни ти давати оној твојој . . повиче неки иза леђа Дудовићеви, зар је она заслужнија од гђице Т. Ха, ха, поче се смејати трећи, чудне ми мустре Предсједник најзад устаде. Господо! ваљда нисте деца. Кад баш оћете сви довече да дајете штендхене, а оно учинимо ов. ко : сваки нека поведе по једног тамбураша. Ви г. Дудовићу узмите „бегеш". „Шта.ја „бегеш' да поведем, то би боље било да ви учините, јер не изгледате ни ви боље од „бегеша." Посвађаше се поново. Почели су један другога гурати напоље. Чим би који излетио, тамбураши би му засвирали какав марш да може брже петљати. Посљедњи је изишао Вуја. Госпођице беху изишле из собе. Као какав краљ изишао је Вуја са уздигнутом главом и прошао поред гђица, као мислећи: уверите се, да је Вуја јунак. Када су се чланови разишли, уђу госпођице еа г. Ништићем у салу, те почеше играти у славу разсулч, „друштва љубавне умерености". Није прошло ни \« сахата, ал' почеше долазити татице и мамице да виде шта је свршено. И чланови се за мало почеше враћати, те заборавивши на § почеше играти са гђицама — бејаше сваки слободан. На свршетку држао је предсједник говор, у коме је разрешио чланове од обвезе. Благајник на сред сале преда рачун Новац би сместа на „благоутробије" потрошен, У највећем весељу друштво се разишло. Само се не зна, да ли су чланови били расположенији или гђице И тако се укину „друштво М—ких младића".

јјЖ- Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данае.