Starmali

156

„СТАРМАЛИ" БР. 20. ЗА 1885.

Ћира. Герман се свгурао покајао, што Је укинуо два светитеља, ћирида и Методија. Спира. Е ? Ћира. Па сад оће то да поправи, — оће да створи нових четрдесет нучеиика. Спира. А можели он то ? Ћира. Дабогме да може. Он само тури руку у џеи; извади четири Н и п 4-ертера, даде их др-у Стеви Павловићу, Павловић пвше мајору Рашићу. Рашић нађе у горњ. крајини 40 поштени безазлени душа, које су жељне српске духовне ране. ЕБима се пошље „Наше Доба.- Они читају (мислећи да је то заиста српски лист). Простота невине душе њихове осети. као да су је бацили у зажарену пећ. И тако се створе нових четрдесет мученика. Спира. Е, алал му вера турска (или унијатска) кад и то уме. — Али тица, која му над кровом кука, вели: да му ни то неће помоћи.

Ћира ђурђевић је недавно свечано рекао, да ће и последњи атом његов остати Србин. А сад чујем, да се Анђелић, спадајући с хата и за њега хвата. Па сад верујеш ли ти у таве атоме? Спира. Е брате, ту онда може бити а т о м а српству верни: али може биги и аТома неверни. Ћира. Ја нисам рад да увредимо српске атоме. Спира. А ја опет нисам рад да се успавају српске Т о м е. Ћира Зато да иричекамо мало. А од ђурђевића па ће каплару : „Капларз ' Ти знаш да у Турској куга мори, па ти господин мајор каже, да наши не смију преко грабе, ако који од онЈда амо посегне и грабу прекорачи, па био он турчин или наш, да ти је рођени отац или брат, мораш га убити и не смије нико за живу главу близо њега прићи, јер би мога кугу од љега добити, него мораш одмах кордонс-команди јавити, па ћемо ми наше момке одправити, да га спале. Је си ли сад разумио ?" „Је сам господин лајтман." Усо чувши ту придику, поблиједи као крпа и још се јаче издречи. Мајор и ађутант одоше и тек што су се само нешто одмакли, а мој ће Усо: „Мињај ме конгаијо." „Нека — нека Усо, док мајор мало замакне." „Ја болан не издура." „Причекај малко, мого би се мајор окренути и опазити, да те тако брзо мјењам, а видио је, кад је амо ишо, да сам те на шиљбот поставио, па би се мога повратити и зло учинити, јер шиљбот мора 2 уре одшиљботати." „Уф ! Тужан Хусо, ја тога не издржа." „Оћеш, оћеш, неће ти ништа бити." „Пуштај ме болан ја пуче!" „Ма шта ти је ?" „Овај ме твој крст од кајиша прео прси удави," „Кад нас солдате не удави, ваљда неће ни тебе."

ће много поштеније бити, ако таки као Анђелићев кандидат ступи, него ако (а 1а Бранковић) на једна врата уђе, а на друга изиђе.

М р В И Ц е. Ви ћете се можда чудити овом нашем наслову, ал' немојте, јер, знате, ми смо у потауном смислу православни, па смо наслов са свим према православном посту удесили, премда неки греси, које износимо, нису ни према нрсу. А сад, молим вас, да чујете наше „мрвице." — Ми знамо да вама није иозвато, који је свештеник најбољи „пастир." Ево ми ћемо вам казати. Једно је поп-Вића, који „шестоперцеи," а друго је ноп-ђена, који „палицом" онако чобански, хтедосмо рећи „пастирски," своје парохијане части.

— Чули смо чешће, где неко другом пребацује, да не зна, да разликује ц р н о од б е л о г а. Ал' ми знамо једног попа, који врло добро разликуј е, шта је ц р н о. а шта је б е л о. А то је попВића, јер он у г а љ, што га из цркве шмуглује однесе праљи, а б р а ш н о, које је такођер ескамотирао однесе „бичофтерки."

— Попа чурушког Светозара прати свуда једнака срећа. Ено у Срему је био изабран ј е д н ог л а с н о за посланика на цркв. народ. сабор, а пре кратког времена изабран је за проту бечкеречког једноглаено т. ј. сједним г л а с о м, али само ће Борота на место њега фунгирати. 1 СПродужиЕе се.) „Али болан, иророкова вира то не поднаша." „Мучи бено! Не стоји тај крст на пророковој вјери, већ на теби, а ти си чојк, па ћеш претрпити." „А ма пуштај, ја одо!" „Чекај, чекај, ено баш сад мајор залази, ајде Милошу промјени Усу, јер ће цркнути од страх." Милош ириступи, узе Уси пушку и ремење, а мој Усо, чим се тога курталиса, скочи ко помаман и нагну к међи бјежати, а каплар ћему довикнути: „Стој Усо!" Усо мислећи, да ће нањ пуцати, стаде и разкриви се: „Ајао капларе!*Не мој тако ти твоје липе вире!" ,Не бој се Усо, врати се, па ћемо ручати и дуван : ћу ти платити." „Та џаба ти на ручку и духану, овај се више жив не враћа на шиљботање!" Усо опет окери, дочепа се грабе и прескочи ју ко крилат. Каплар и дружина му ударише у смех, а Усо избављен од смртнога страха, оде весело у свој завичај, те приповедаше евађе и свакоме, како је он на каурској стражи јуначки шиљбота, сву каурску стражу од смрти спасио и махора преварио (ПродужиНе се.)