Starmali

„СТЛРМЛЛИ" БР. 24. ЗА 1885.

186

ТТТтп се тиче наглова: „Тро-торо то а , тај сам прво и прво пзабрао за то, што се под тим насловом д о с а д а још нико није обесмртио, (даклем наслов сам по себи није досадан) а друго и друго, што је неотрцан наслов најбољи пут до бесмртија. — Што се пак тиче имена којим ћу се потписивати, то је сасвим свеједно, јер моје чланке и тако неће нико до краја прочитати, као што ни ја не читам до краја све шаљиве чланке у „Нашем Добу", „Турском Народу" п т, д. Даклем ово је био у в о д, — а оно даље биће још уводније.

Елем свршило се изборно кретање; још се само по неким новинарским барицама и ритовима (где ђ. В. у карабе свира и поп Панта јариће крстп) чује изборно крекетање зелених и краставих ж а(л) б а. Можда и поп Кука прави мало вица, за доказ да још није сасвим нестало кукавица. Оно истина злогуци су нешто погодили, кад су пре избора говорили да слооодоумна, аутономспа народна странка прави рачун без бирташа. Али ево и то се види да противницима до сада нису помогли ни сви бирташи ни огромни бирташки рачуни. Анђелић ће до душе (и до верификације) имати своја два три човека на призиванију св. духа, — али како стоји са њиховим избором? Ето на пример ђурковић је изабран у Слатини, али ни сам не верује да му ,је избор правплан, зато води са собом и једног б ир а ч а (попа Бирача), — јер у друштву се лепше путује и у Карловце п из Карловаца.

По поред свих красних избора ми сада још дубље о^ећаио, да је наша автономија узета, и ако сабор сади отворено и мушки не прозбори, онда је та болест дорасла до праве немоће. — Зато ћу вам црипоеедати што сам ономад читао. У Немачкој била једна жена којој беху узеге и руке и ноге, шта више није могла ни да говора. Једаред се небо наоблачи, загрма, и гром се очеше о жену, која се тим драстичннм средством потресе, проговори и оздрави. 0 боже, боже. имаш ли још таких лековитих громова!! Ако имаш, пе штеди их од нас ! Тамбурић. У ш т и п ц и. Шга зпачн то, кад изнутра, на јакама наших капута пише: Шајтелес ила „Јајтелес?" * * * У нашој цркви, говоре се већ мађарзке придике. То је јасао позив, дапочаемо бирати једном Мађаре за духовнике. Хоћел вам се то доиастп господо ?! * * * Шга су нас толико окупили са саборским трошковима, и бриау се о новцама, кад свн изгледи говоре за то, да ће баш овог сабора извући неко — лутрију. * * * Зашто Герман путује у Пожегу онако „испод рита," да га нико не позна. — То је зато, шго зна, да га већ сувише добро познајемо. * * Много и непрестано путовање Германово канда показује то, "да ће одиста да п у т у ј е.

ШФАМШШШЖ Глиша и Миша, II 3 III с г р Т С I! о г ж и в о т а. (Свршехак.) Глиша и Миша опет једно вече огишли Јови, па му дадоше једап крај одкапапа, а они одоше с другим крајем, да улове једну лубеницу. Лубениде је баш пекако нека здрава људина продавала. Глиша је заговарао пиљара, а Миша је веК био забб оба клина у лубеницу и дао Јови знак да вуче. Јова повуче, ал' како јета лубеница сгајала саевим доле у громили, то, како је Јова повукао, стропошгд се цела громила. Човек скочи да види шта је. Глиша и Миша, не слутећи добра ; одма стругнуше, а сирома Јова, еишта и незпајући, само је вукао лубепицу. Човек, виде, да пеко вуче једну лубеницу, погледа боље, и виде канап, који је управо ишао у официпу. Лубепица се усљед вучења лагано котрљала, и ишла је све ближе официни, где је Јова бербер већ кезио на њу зубе. Човек се учини невешт и лагано заиђе са страпе, па, таман да Јова дигне лубевицу, шчепа га за перчип и тако га је извоштио, да је сирома Јова готово изван себе дошао. Глиша и Миша су пз далека гледали шта ће бити, па кад видеше, да никог код лубеница нема, лагано се одвуку, и сваки узе по једну.

Кад се пиљар сит набио Јове, мануо га је и отиш ао својим лубеницама, а Глиша и Миша са својим лубеницама у официпу, да виде шта им Јова ради Јова се још превијао и још је запомагао. Они га понуде са лубепицама, али њему сирогом није било до њих. Кад Глиша и Миша видеше ово, жао им би и смиелише освету против ниљара, јер који се шегрт не уме осветити, то није прави шегрт. Узеше сваки с оју лубепицу, заиђоше лагано пиљару за леђа и у једап мах заукаше обе лубепице и тако ударише н.има пиљара, да се свака лубеница на десетпарчади расцопала. Пиљар скочи, али су они већ се „очистили " Ето, то је била њина освета за јовино „страданије." Но сиротом Јови берберу слабо је користила та њина освета, јер он је тск после три дана сасвим дошао себи. Страст је рђав друг. Кога каква страст обузме, тај се онда лако не искобеља из њених канџа. II Глишу и Мишу је обузела страст за лубеницама. Само ако у видели где, да могу до њих доћи, ту се нису бојали никаквој опасности се излагати, само су је пошто по то морали „спапчити." Једаппут они ишли да се купају, па баш пролазили оним крајем, где су виногради. У винограду једном била расцепљена врата, па се могло видети унутра. Баш близу врата био је бунар,а одма до њега једно парче засађепо врежо^. Кад су поред тог винограда пролазили. баци Глиша случајно поглед кроз врата и шго мупрво у њему у очи паде