Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 13. ЗА 1886.

,одбор аетнајсторице," шат се тако осдободимо неизбранога. * * * Већина угарског сабора вотирада је влади 19 м и л и о н а. Ад тако је кад миди она. * * * Блокада Грчке, то је нека када, у којој треба не само Грчка, но и све остале балканске државе да се оперу од помисли, да ће свака за себе моћи нешто поотићи. * * Новоизабрана српска скупштина као да ће да п о г о д и где треба. Зато се и стара краљ Милан да је — одгоди. * * * У Србији су већ од 5 година постали министри: полицаји, сад постављају професоре за кондуктере, па јели онда чудо што сељаци иду у — хајдуке. * * * Т1 Боже мој, све кажу да нико не држи с I ерманом. А ено чак и „Застава" признаје, да су му четир свештеника честитала — Ускрс. ©•

Ћира. Читао сам у „Сарајевском Листу" о дочеку министра Калаја у Зворнику. Вели се да га је безбројан народ у прко с киши дочекао са одушевљењем. Спира. Та добро, добро. Али само не знам зашто да пркосе к и ш и. Зар безбројан народ у Босни сме и пркоситп. Ћира- Е та знаш, то је само зато што киша иде с неба. А кад би ишла из Пештеили изБеча онда јој се већ не би смело пркосити.

Ђука: " Чу Ј ем да Ј е УР е Д ник »н. Д° ба " А°био орден Св. Саве. Па н|ж\Ј«И знаш ли ти, да ли се носи тај ордеи '$ш \к шј У на лев0 Ј или на Д есн °Ј страни?" Шука: в Не знам ја те ствари. Ад он би требао да носи орден ва ^ _ ле ђ а> ј е р га ј е тиме и заслужио, што је „окренуо леђа."

Француз о Орбији, Један Француз, путник, причао ми је ово: »Долазио сам из Бугарске, а код Радујевца ушао сам у Србију и упутио се сувим у Београд. Можете мислити како се изненадих, кад дознадох, да кондуктер поштанских кола говори француски. Он је свршио и права, био је срески начелвик, а вдада га је пре три године преместида у кондуктере. Око Кладова нађох кондуктера такође вичног француском, а био је пре професор. Целим сам путем завидио сретној Србији, где су чак и кондуктери овако образовани. Да каква ли је тек она права интелигенција, да какви ли су тек министри? Кад дођох бдизу Гроцке, спазих леп водени млин. Чији је то млин ? Запитам. — Нашег министар председника, Гарашанина," одговори кондуктер, „он је знате пре тога био воденичар." Мени је пукло пред очима. Тако дакле! Та кад је у Србији бивши воденичар министар-председник, онда дабогме није чудо, што су правници и професори — кондуктери." Ето то ми причаше Француз, а ја немам шта да додаи. Како се ради, онако се и напредује. —ми—

мислиш да се упалило што у соби; тако је задимљено у н>ој. Откад је већ уранио, па био у дућану, те купио нову лулу! Сетио се био и синоћњег догађаја т. ј. како су га у послу Јовица и Алка прекинули, и био би и искалио своје срце за то, али није имао на коме; јер Јовица није био ту а Алка је опет у часу његова једа још спавала, а опет је био толико милостив, па није хтео да је буди. Но кад је доцније видео, да нема више балабана, а он од радости сасвим и заборавио на јед. Међутим сретним случајем балабан га у синоћној ватри прошао, а и поред свег синоћњег бунила, ништа му се горе није догодило, јер још сретнијим случајем, брзо су му прекинули лечење синоћње. Јовица је у вече рано легао, па се рано и пробудио и отишао кући, да намири коње. Како је свршио посдове, а он дошао да види, како је Остоји. Како је ушао у собу, сусрете се са Остојом, који је с лушом у усти шетао се по соби. Алка је, међутим, још непрестано седила на кревету, а све у првашњем положају своме; видело се на њој да је преплашена. Па и сад је чудновато мерила Остоју од главе до пете, и сад јој је сумњив био. Но како је видела Јовицу, одма се мало ослободила.

А баћ-Остоја стаде пред Јовицу, и није му дао да до речи дође, него радосно узвикну: — Та гле, гле, Јово! Зар не видиш како сам се промен'о ?! Вич сад не кијам и не кашљем више! Па шта ме тако гледиш ! Ваљда ти је чудо, ко ме је излечио !? Плот, плот мој, јест он; да њега не би, оде моја глава, зацело би се распрштала. — Та бог те убио какав плот?! Откуда да те плот излечи !? — Јеш чуо; говори ти што-год оћеш, ал' то је истина. Ја само плоту мом имам да зафалим, што опет могу да ћанем по који пут из моје слатке луше. — Та сад ко је да је излечио те, шта се чудиш толико!? Ваљда оћеш да се уречеш, па да ти се опет балабан поврати — упаде већ једном и Алка, која је сад већ увидела, да са њеним Остојом ствари „чисто" стоје. — Прегризла ти језик! Што опет спомињеш ту проклету реч! — продера се баћ-Остоја, па повуче из луле тако нежно, мислиш, не друго, већ гута дим. А Алка не рече на то ништа; та само кад је „чист", мисли она. — Па откуд си ти дошао синоћ под плот? — запита га Јовица. — Е, откуд, откуд! Но сад ти већ могу казати, јер