Starmali

210

„СТАРМАЛИ"

БР. 27. ВА 1886.

За по сата ето и дужника. Сав се задувао, како се журио. „ Је си ли ти бре Милија дужан овом човеку сто дуката?" питао га кнез. „Јесам, господару," одговори дужник уплашено. „Па гато му поштено не вратиш?" „Нисам могао, господару." „Што лажеш, кад ја знам, да си ти богат човек и да си јуче баш хаснио грдне паре на свињама. Него ако ти за 24 сата не вратиш овом човеку тих сто дуката, то ћеш ено тамо на оној крушци висити," и кнез му руком показа кроз прозор на неку разгранату крушкЈ. „Хвала богу, господару, ја сам увек поштен човек био, па ево одмах да платим, што ми је човек у невољи поштено дао," и Србијанац извади кесу и изброја сто дуката своме веровнику, па оде својој кући, а овострани Србин је до неба хвалио мудрост кнеза Милоша и краткоћу и правичност српског суђења. И сиромаху Радићу мора бити да се досадило већ, што му Трефор непрестано немачки суди, те је тако непрестано у неизвесности, хоће ди и доћи до давножељног владичанства, или ће — убрисати уста. За то мора он сам да се хвали по листу од светског значаја, цо некаквом рпскурном и "УУегзсће1> гег ОеТз1г§81)о1;е а -у, ког најрадије читају вршачке пиљарице. У том листу дакле вели он сам за себе, како је најученији међу свим Србима, како је до сад написао 13 књига од дубоке „научне" вредности, како има орден, како је његов отац војевао заједно са Мађарим 4 1848-сме године, како је у државном интересу, да он постане владнком, како је јак и здрав и тек што је прешао тридесету годину. (Па што се не жени, бог га видео! — Пр. слагачева) и ти боже знаш, шта тамо све не стоји.

швдашетжк. Чика Радино накаљаније. У нивару једну, неког топлог дана, гостију се стекло, ода свију страна, силне боце вина. са кипећом содом или каквом фином накиселом водом ту се увек троше. — Па тек ииво гито је, из ледаре иде, па ипак се зноје с њега многи гости ; та Ви добро знате да од доброг пива мира не имате. А „кренвиршли", што се, тамане уз пиво, ни броја се незна! . . . А да ником криво неби штогод било, ено крчмар Раде с' келнерима својим не чини параде, него псује, кара, кад се гости туже да их млађи неће, добро да услуже. . . Поносито шеће, наш господар Раде, (да ће хасне бити, то већ сваки знаде), па што више света, сотим више вара, с' тога газда Раде, госте разговара; код сваког ће стола забавит' се мало,

Него Радићу и ако се сигурно досадио већ „немачки суд", зацело још мање би му се допао српски, јер он не би онако лепо прошао, као онај овострани Србин код кнеза Милоша. Њему би се морало управо турски судити, јер је одавно отишао у Турке. Међу тим Герман хоће да му суди арнаутски, па сиромах Радић од толиких судова тешко да неће пасти — на земљу. Митре кукавац видите неће, али можда — штаку, па да видите, и то је нешто. Милисав.

У ш т и п ц и. Краљ Милан се вратио у Београд. Сад више не можемо читати да се опет вратио, него је на реду да — о т и д е. * * * Краљ Милан се враћа из купатила и лова. Реч је и о неким голубицама. Сад само не знам, да ли се оне односе на лов, или на купатило. * * * „Уставност* се опет појавила у Србији. То јест она, што излази на — папиру. * * * Све су новине донеле, да је епархијска скупштина вршачке дијецезе требала бити 26 септ. само је „Панчевац" донео, да ће бити 36 септембра. И прође 26 септ. а од скупштине не би ништа. Каква су времена, мо :^е још „Панчевац" имати нраво. * * * Не знам само, не чекају ли можда нека браћа Панчевци тај 36 с е п т е м б а р, па да онда почну радити онако, како треба. * * * Парох Павле Николић упрегао је барну у шаре(да је врло учтив, одавно се знало). . . . Сад су опет ено гости му на врати, читав чопор деце, унутра с' уврати, за руку се држе, па у башту ступе, ■ заузеше одма три-четири клупе; са њима је дошо, (куд' ће деца сама?) отац), — или шта је; . . . (нрећутаћу, Вама) Газда Раде жури, да поздрави госте келнери су дошли, деци да умосте. „0, ала су красна, та дечица мала!" . . . кашће газда Раде; . . јер то није шала, за свако је дете наручено ииво, а да неби било макар коме криво, ио два иара „виршли " нека сваком даду, (бар ће онда од њих мира да имаду.) „Вођа и ће за цело и сам бити жедан, зато брзо смаче и он „кригл" један, па и „ виршле " канда, пријају му добро, Јер бога ми овај новодошли побро, већ четвртом „иару " сад ће да се свети, а иива ће бити, мислим „кригл" иети, . . . Дечица су пила, колико им воља, за „виршле " све мисле, да је туђа боља, па се сташе клати, сташе отимати,