Starmali

"57" 1Е1о:во:м:е Оа,л;з7- 3±. новембра 1333.

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф , — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 г / 2 динара или Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; Жздаје штампарија А. ПајевиЕа у Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, \\'јеп IX РогсеНап^авае, 56.) — Претплата и све штс се тиче администрацнје шиљв се штампарији А. ПајевиИа у Нов. Саду. — За огласе плаћа се 6 иоич. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Те88ек!

Прву реч је им'о Р. 4. комесар Тисиних врлина Пружио нам дар. Сабор му је мирно Саслушао глас, Мислећ: и ви ћете Саслушати нас. Тада Герман гурну Наручени трн, Пола беше доста, да се Види ко је црн. И синод је отворио Своје свето жвало, Срам и брука — али И то с' прочитало. Свак је вдого зборит' Све догод не суста, Једино сабору Запупшше уста. Јер је сабор сретно Два цензора стек'о, Пре вег што је српски „Помоз Боасе!" реко. Зачешвеним устма Већати се не да. Сад од муве — ^евзек, Правити медведа!

Сетите се само Да кад медвед пође Онда врло лако И комшији дође.

Неколико речи. После сабора. Радити се иије могло — и посланици су се разишли. Али једнодушност њина пашће као жележ на многе ране народне. Здрава је душа хтела да буде како је најбоље. Здраво је срде погледало у очи свима сметњажа. Здрава је рука потписала изјаву. Здраве су ноге вратиле се својим кућама. Па сад ко први забоде трн у здраву ногу, нека га буде стид и срам. Ови ваља да скочжмо на њ. Опашимо се оном једнодушношћу, која је осветлала образ овом сабору. Уживајмо у њој, јер ретко је кад таку имадосмо. Покушајмо стати раме уз раме, сви у којима срце за народ бије. Заборавимо што се заборавити може, — и хватајмо се за оно, за што се хватати морамо. Оамо тако нећемо клонути. Само тако се може истрајати до бољих дана. Стармали. Шетња по свету, XXXII. Г. ђ. Вукичевић и сам не може доста да се начуди, што га је „Глас Црногорца* назвао десном Миаетићевом руком, а највише се чуди Лази Коотићу, што је тако забораван, те је заборавио на многе ствари, откад је отишао из Новог Сада на Цетиње, да уређује црногорски лист. Г. Вукичевић морао је по-