Starmali

744

„ СТАРМ АДИ" БР. 31. ЗА 1886.

□ . Тај двопокојник назива сабороког благајника Харамићем, што није прво исплатио дневнице коме сару и трошак за војнике и банду - јер без њих не може бити сабора, без посланика као могло би бити.

Истом двопокојнику жао је што на сабор нису били изабрани саме спахије. Та он би волео и спахије, можда и дахије, само не људе, који народно поверење уживају.

44. Г. Иларијон Руварац још није потврђен за владику. Ваљда у Пешти мисле да још није довољно м е к а н за потврду.

'' ЛлШ ^ Гј \. Ђукл. в Јесил слушао за оног Сучија што гладује, а кажу да има неки други, који троша јела за двадесторицу. Кажу да то пишу ј®Ц.јсве новине и да су та двојица сад Шука. Е баш си шмокљан ! Зар нема и код нас хиљадама њих што гладују и силе оија њих троше за десеторицу. Та ваљда и о том пишу штогод новине. Ђука. »Па да виш о том нисам слушао."

Једној церекуши. Гди не видиш госпођицу Ану, зацело ћеш глас јој јасан чути, од смејања и од церекања не мож' кадгод јадна оданути ! А шта она вечито се смије ? . . та смеј јој је део п тоалете и , са „зубима" за једно га скида, (само „зубе и још у „ лавор " мете/) Др. Назбулбуц

Герман на другож свету, Ни један смртан човек није сигуран, да га на оном свету неће задесети најгоре муке, ниједан, осим Германа Анђелића. По Германа би највећа мука била то, да се на оном свету сукоби са св. ћирилом и Методијем, те да им мора погледати у очи, али од оте муке је Герман сигуран. Тамо где су св. ћирило и Методије, Герман сигурно доспети неће. Но ако се у овом може Герман „радовати," у другом чему не може. Замислите, колико ће га то болети, кад види на оном свету оне силне анђелиће, а њему Герману Анђелићу, неће бити међу „имењацима" места. Дабогме ово је одлучно речено, ал ја држим, да се не варам. Ми Срби имамо врло лепу народну песму, која почиае са речима:

„Свети Петар у рај пође, За њим мајка теком тече. . ." Па онда говори у тој песми св. Петар својој мајци: „Врат се натраг стара мајко Ниси гладног наранила, и т. д. „ти не можеш у рај ућн." Ето, на основу ове лепе песме написао сам ја горње речи, јер кад нн мати с в. Петра не може у рај, ако није заслужила, опда се види да тамо ни протекција св. Петра не номаже, и да без заелуга не може у рај ни неизабрани патријар, па ма се звао Христић а не тек Анђелић. Ја имам у Н. Саду тетка, који врло чесго путује. И ја знам како су текли до сад ти његови путеви, па кад наново пође, ја му увек прорекнем како ће испасти. Прорекнем му н. пр. да ће му се у повратку изврнутп кола и скрјати левча, а да ће његова прва реч код куће бити : „Персо киселих краставаца." Увек сам погодио. Но није да рекнете, да су мени пЈзнати само путеви мога тетка, познајем ја добро и најтајније путеве Германове. И ја се уздам, да сам толико вешт да усљед тога могу унапред прорећи како ће испасти Германов пут на онај свет. Не верујете?! Ево ћу вам описати тај пут, па кад се на оном свету састанемо и не буде тако иштите слободно од издавача „Стармаловог" натраг претплату, коју сте дали за лист. (А ви који нисте преплатници, ил мислите дужни остати претплату па вас лепо молим, да бар на оном свету не тражите ништа натраг и ништа бадава.) Но време је већ да вам опишем Германов пут на онај свет. Дакле слушајте: Једног лепог јутра изаптле на оном свету вовине праведника, а међу вестима стоји на првом месту, да је на путу у други свет душа једног анђелића. Усљед тога овладала велика радост међу читаоцима „праведника* та није шала у последње време су такви случајеви врло ретки. Но та радост за мало бијаше. Још онај исти дан донео је вечерњи лист вражијих новина, врло заједљиву белешку. „Вражије Доба а (тако се зове и тамо вражији лист) писало је од речи до речи ово: „Праведникови" претплатници требали би да ишту натраг претплату,*) или бар нека траже, да их не варају за њихов новац. „Праведникова" јутрашња вест, да је на путу душа једног анђелића. треба да се протумачи. Кад ми ту вест протумачимо, уверени смо, да ће наступити тешко чуђење и да ће сви казати: А! А! А! Но разумете добро: велико А, а не мало а Није на путу душа анђелић а са мало а, те да се могу праведници радоват.., него је на путу душа Авђелића с велико А (дакле Германова) те је запамтите господо праведници на нами ред, да се радујемо. Добар апетит!" — Какав анетит после ове белешке, то је баш вражији подсмеј. Уредништво „Праведника" могло је тако да се извуче из ове беде Ништа лакше но да је место под рубриком штампарске погрешке вест: „У том и том броју нашег листа поткрала се мала штампарска погрешка која ремети смисао : „анђелић" наштампано је са мало а, а требало је с велико А." Тако би бар *) Боже мој, дадж су бар тамо тачни предпдатниди' Пр. Сдагача.