Starmali

„СТАРМАЈ1И" БР. 36. ЗА 188б.

283

* * * Новосадске велоципедисте, Срби и Немци приказиваће на својој забави : „јахање двојице на једном точку". Ту се види, како би нам било свима свуда места, кад би само знади удесити. * * * Но на истој забави играће се неких четир чардаша а једно коло. Из тога се опет види, да нејашу двојица на једном точку, но да смо ми тамо тек пети точак у коли. * * * Из Бечкерека се зачуо: „Глас". Ако остане јасан и громак, биће му као и сваком јасном „гласу", т. ј. одзив неће фалити. * * * Главни сарадник „Гласа" др. Бота јавља међу огласима, да је пронашао маст, која чисти пеге и флеке са лица. Ми се надамо, да ће он и у уредничком делу листа, тражити начина, да се чисте пеге и Флеке са српског лица, и онда — аферим докторе. * * * У Сарајевској женској задрузи има 100 Чивутка и 20 Српкиња. Ко то чита, мора мислити, да је име Сарајево постало од „Сара-лебен". * * * Двадесет српкиња у том друштву или је здраво много, или здраво мало. Здраво много онда, кад је то друштво Чивутско, а здраво је мало онда, ако је то друштво — опште. Или — или.

Једном „ пријатељу"! Што ме хулиш, грдиш, и з а л еђ а свуда , не боле ме здраво; али што ме хвалиш чим пред тебе станем то ми није право! Др. Назбулбуц.

На небу се указаше Твоје очи звезде сјајне; Ја занесен вијан падох На груди ти беле, бајне. Ох ноћи, ох ноћи! Кад ћеш опет доћи? ја, који сам окусио, шта је то „зкарки пољубац", „бела вила", „небесни створ", „срце", „душа", „рујна зора" и најпосле „рујно вино". Ја не могах жељи одолети. Оканем се математике и несносних формула и помислим на „сиву чутуру" и веселу браћу; бацим оштар поглед на узан грлић мастила и помислим на мало шири грлић „сиве чутуре" ; књигу у запећак, перо о под капут на себе, цигару у зубе, газдарици „лаку ноћ" и певуцкајући: „Ти с' чутуро красно цвеће, Нема тога, ко те неће!" одох унраво куд ме срце вуче, одох „сивој чутури". 2. „Ево мене, ево и весеља!" ускликнух браћи која ми одмах онако са врата поче „ђачко српски" :

ШЋира. Јеси ли чуо како у в Новом Беогр. Дневнику" председник. друштва св. Саве уздише за војвоЋира. Али како Босна и Ерцеговина уздишу за председником друштва светог Саве, или бар за таким и сличним уздисајем из Срби је, то ваљда ниси чуо. Спира. То није било штампано.

Ћира. Знаш шта би нам ја још желио за нову годину ? Спира. Да чујем. Ћира. Желио би да „Браник" и „Застава" никад не добију прилике кошкати се међу собом; дн раме уз раме пођу за својим задатком, — а цео народ то узме себи за пример и на њих да се угледа. Спира. Лепа жеља, ћиро, да је бог услиши!

Спира. Имам и ја једну жељу, — та је још шира. Ћира. Хајде сад ја да чујем. Спира. Да браћа Хрвати увиде што су вишп пута превиђали. А ми Срби да не видимо што смо више пута виђали. А суседи да нам завидс, што нас је слога тако окрепила. Ћира. Из твојих уста у божије уши!

Ћира. А зар ми немамо жеља, које су још шире ? Спира. Имамо, ћиро, имамо. Ћира. Ал што да их ређамо, кад их сви знамс. Боље је да мање говоримо, а више да радимо. Спира- Е па срећна нам нова година! Ћира- Срећна и берићетна! Мало нас је ('само шест и ја седми) Ал смо људи! Ја да се растопим од радости, од милина и од вина. Одмах се створи за мене места и прва ми је брига била да надокнадим онолико, у колико су они већ у напред одмакли; ј осталом то сам брзо надокнадио и за кратко време били смо на једној мери. Милина је то било погледати онако из „фоглсперпективе", како се разбалаћисмо под зеленим орахом и под оним знатним ђачким оклопљеним шеширима, а на сред среде дворишта од „сиве чутуре". Да би романтичније било, месец је радознало провиривао кроз брснато грање, и чисто се смеши на веселу — с дозволом државног тужиоца — омладину, као год што се смеши крчмарева лепа ћерка, што радознало провирује кроз завесу. Између осталог говора, највише нам је на усти било „вина амо!" и по које „хај ! хај! в , а то је заак да смо били сви у свом елементу. Мустаћ — један од врло популарних ђака — поглади брчиће што их је пре неколико недеља стекао, навуче мало шешир на очи и загрливши до њега седећег Ла- *