Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1887.

Др. Голдштајн. Доктор Годдштајн вели (И то му је дика) „Ја савладам увек, увек Или болест или — болесника.* Божурко. Јуриста и виолина. Н Јуриста у * оде на сајам ди се дрва продају; ал' пошто три грошића само имаше у шпагу, то и не могаше бог зна колико дрва да купи. Напослетку купи један завежљај дрва, па га под пазухо метне. На себи је имао пошири огртач. Исти Г. јуриста обазрео се дваред триреп, и нагло почне корачати к стану своме. На једном рогљу улиде изиђе му на сусрет тако звани „ћогс1аг". оваЈ га ослови ; „Господине ! ако Вам је по вољи понећу тај „пак", што Вам је цод огртачем." Јуриста му одврати: није нужно, то је „виолина" — и пође даље, а „ћогсЗаг" остаде. Кад од једаред а из завежљаја испаде један комадић, но јуриста се на то и не осврће, само сад мало боље притисну завежљај; ал' „хордар" видевши то — повиче: „Господике! испаде Вам гудало!" Прибележио С. Г. С. — ОС- .

А. Хоћеш ли данас у позориште ? Б. Свакако ћу „гледати" да „одем." — А ти? А. Ја ћу сасвим обратно, т. ј. свакако ћу „отићи" да „гл е дам."

Карловачки ђак. Баш сам се трудио да „у 3ору" долазим кући, па опет ми није владање „узорно " Сегедински ђак. Видиш код нас је то сасвим боље. Код нас кад се „ не владаш по законима" онда баш добијеш из владања „по законима."

Гости: „Збогом! Збогом госпођо ћутићко захваљујемо вам на лепом дочеку!" Домаћица. „0 молим, молим ! Изволте нас само и други пут „обићи."

Муштерија. Пошто је код вас кила саламе? Трговац. Само форинту и двадесет новчића ! Муштерија. Е онда волијем код гркМише купити; код њега је јефтинија. Трговац. Код њега је јефтинија, ал зато је и „тан>а" него код мене.

„Биће падања!" рече чика Мита попивши неколико вина и ногледавши на небо које се наоблачило.

И заиста! Кад је још две боце вина попио испунише му се речи т. ј. кише није било — ал је ипак било „па дања."

У неком хотелу у Берлину седили су за једшш столом неколико офисира, а за другим опег сголом неколико ђака. Псето једног офисира ишло је од стола до стола, а кад је дошло до ђака, један га случајно очепи, и „хектор" ти се стаде дерати. „ћути псето" тешио га је госа „ћути, јер ћу те послати у гимназију да се научиш маниру !" „Па ако тамо пропаднеш, не остаје ти ништа друго, него да идеш у офисире!" дода ђакела.

— „Шта ће те ви чика Максо, имати данас за печење?" — „Лено, младо прасе?" „Па зар и ви прасе?" „Та ако још нисам, ал благ је дан па могу и бити!" одговори чика Макса подигнувши леви брк у вис Послао Доминго.

Слатки муж дошао пред зору кући. Жена га дочека са овим речима: „А знаш ли ти, јадниче, да је сад два сата?!" „Знам! — Али буди паметна. Та и да нисам нигде био, ипак би сад било два сата, — ни више ни мање.

Син донео оцу школску сведоџбу. Отац кад ју је прочитао, продере се на сина : „Несретниче! Зар између 29 ђака ти си тек 22., зар те није срамота ?" Син (сасвим безазлено). 11а јесам ли ја крив, што у моме разреду има тако мало ђака ?"

Неки млад једногодишњи добровољац сусретне на путу пуковника са његовом ћерком. Овај познавајући пуковникову ћерку, погледа је и салутирајући је поздрави. Пуковник затуцани солдатеска на то се разгњеви и оштро га запита: „Зар ви не знате војнички препис? Ви иматесамо мене да поздравите, а не моју ћерку !" „Опростите г. пуковниче," — одговори му овај са свим равнодушно — „ја вас и не познајем, а са госнођицом вашом ћерком упознао сам се на прошлој забави, где сам с њом и једну игру одиграо."

Неки господичић запроси руку једне лепе госпођице. Ова познавајући га какав је, одговори му: „Опрости те ми ја ћу вас увек за свог доброг нријатеља сматрати или —" „Знам шта хоћете да ми кажете" — прекиде је господичић — „то исто што су ми и оне остале четир госпојице рекле/ Окрет§ се и оде. Рци.

ЗШ"* Још се могу добити еви бројеви „Старцалога" од почетка до данас.