Starmali

"Е7" ХЗГово^се Оа-дзг 23. ^ебрзга-ра, 13© г 7_

„Стармали" излази трииут месечно. Годишаа цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајевв: 10, — 5, — 2 1 / 8 динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамларија А. ПајевиЕау Новом Саду руксписи се шиљу уреднику (1>г. Ј. Јогапоујс, М јеп IX- РогсеНапцаззе, 56.) — Претнлата и све што се тиче адмшшстрапдје гшше св штамнарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаЕа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

„Т а ј н а. к Ала, браћо, ала, Да утехе вајне; Мир се хвата већ за сламке крајне, — За некаке „тајне". Е па хајде нека, Нек нико не стрепи, Кад нас ј а в а не може да теши, — Нек нас „т а ј н а* крепи. Док је тајна тајна, Док је не познамо, Има своје неко депо право: Да је не ћушкамо. И ово је красно: Док тајна тек клија, Дет је сваком тумачит' је тако Како њему прија. Ал ово је малер У свију тајана, Брљају је и чеврљају је Ода свију страна. Тако мора доћи ' До пукнућа брза „Тајна", која с' хуком, буком На јавност потрза. Док је тајна тајна, Дотле ј' загонетка. Жив'ла даклем нова светска „тајео" Од свога почетка До свога свршетка — Од среде до петка!

А кад једном пукне Твој застирач тврди, Молимо те једно само, тада Здраво не засмрди.

Где је Герман? Познато је да ове године пролеће није гледадо у календар, него се пожурило као устаници у Силастрији, те пре времееа дошло на свет. Првог пролетњег дава пожурио сам се и ја да изшетам у поље. Дан топал; у даљини се беле овци, недалеко од мене тумара невесело чобан. „Пријатељу што завирујеш непрестано у јендеке?" — питам. „ Што завирујем? Тражим магарца." Ја сам га зачуђено гледао. „Та није ваљда као песница, да се може завући у тај јендечић?" »Е мој господару, не разумеш ти то. Магарац кад се поболе и дође му тежак час, онда нестане, изгуби се и никако га не можеш наћи. Завуче се у какав јендек, скупи се, па ту угине. Нико још није видио магарца како умире, У том часу се увек склони од света." Шта ми наказива тај човек. Оно до душе слушао сам и пре тога о томе говорити, али нисам веровао. Но сад ми је ето потврдио све то човек, кога морам у тим стварима признати као стручњака. Идем тако по пољу даље, идем, идем, а непрестано ми у мислима оео, што сам чуо о магарцу. Кад видим где се предамном какав џбун номаља из јендека, онда завирим и разгледам, не ће ли бити тамо. Тако сам дошао до близу манастира Б. Уједаред ме трже из мисли отац иамесник. Скинуо камилавку с главе па је држи у једној руци, у другој му неке новине. Чим се поздрависмо, он поче некако, чудновато