Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1887.

47

На поеледку жељу своју испунити мора, одавно га већем гледа кроз прозоре: — ввче. Хладан ветар лепрша му с' чела црне косе, бЈЈатија су уза њега, двојида га: — ирате, тако дођу и до куће, задувапи здраво, а женица поздрави их: „да Вас носи : —" Лађа\ на то муж јој нрошапута гледећ своју драгу: иди жено ! иди одма ! иди таки : — сиати ! док се и ја поодморим, и док дођем к' себи, јер иначе коме горе, него опет: — мени! . . . Она оде, али јадна са собом се бочи, желела би да му барем полети у — загрљај\ Па не може да савлада своје жеље чезни, али он се од то доба иикако ве: — буди. . . Зато ваљда сав комшилук са њима се слаже, ако није посве тако, онда арича: — незна !!! Др. Назбулбуц. Попа, учитељ и Чива, Дођу ова тројица случајно у крчму на чашу пива. Мзмеђу осталог говора поведе се реч о куповању и продавању ораће земље. Учитељ занита Чиву: да ли има где земље на продају ? Чива да што пре до вшефта дође једва дочека и рече: Имам у нашем атару један салаш са двадесет јутара земље у једном комплексу и овај је за продају. То је као што треба, баш за мене као наручено одговори г. уча. ЈТошто ће бити салаш ? Осам хиљада ф. а можда ће се поред добри условља моћи добити и јевтиније одговори Чива. Учитељ: дакле ја купујем. Чива: ја продајем, на то ударише длан о длан. Попа радостан где учитељ салаш купује, обећа платити сав алдумаш и заповеди, одмах донети пива. Еад су већ неколико чаша испразнили, рећи ће учитељ чиви: Знаш шта Чиво ? Ја немам новаца него купујем салаш за мога шогора. „Па ништа" одговори Чива, и ја немам салаша ве^ сам начуо да има један на продају. Може мо ми опет заото направити кшефт, само ако ваш шогор новаца има? Шпи се ово учинн више смешно и рече онако шаљнво: Дакле ви г. учо купујете салаш, а немате новаца, а ти Чиво продајеш салаш а немаш, а ја да плаћам алдумаш ? Леп кшефт! „фала вам лепо" и тако попа одустане од даљег плаћања алдумаша. прибедежио Л>. К.

Ни у гробу мира. Гробар Лекса био је дужан порцију за целу лањску годину. Иначе је човек промоћуран, уме да доскочи многој невољи, својој и туђој, ал порцију није могао да плати. Ономад баш је био у највећем посду, копао је гробницу

неком самртнику и већ је био скоро готов, кад ето ти егзекуцова, који га потражи најпре у кући, а кад га таио не нађе дође и на гробље. Егзекуцов. Аћа! ше§4а Ба11а1ак Л е к с а. А које добро ? Егзекуцов. Дошла сам да те пфендујем. Дужна си порцију. Мусиш платиш; ил ја теби продам твоја јастука и чисма и кошуља. Лекса. Та већ ја знам да ти друга посла немаш. Ал да човеку ни у гробу нећеш дати мира, — то тек нисам мислио. # У Апотеии. Н. Н. Ја сам употребио ваше средство од опадања косе, — па ево шга би; сад сам сасвим оћелавио. Апотекар. Но, па видите, да је то изврсно средство. Сад вам више никад неће коса опадати.

Тражи оца.

М а т и. А шта се ти, ђурице, врзеш ту око мојих папуча ? ђ у р и ц а. Тлажим тату. Мати. Ха ха ха! — Тата није код куће. Тек ће у подне доћи. ђурица. Јеце, јеце. Ја сам цуо да је т&та под папуцом. (К—с). 0 т а ц: Ти си опет лумпово! С и н: А.ли оче, ви не разумете то. 0 т а ц: Шта ?, ј а не р а з у м е м!, ти смеш то рећи! У ч и т е љ: Ала си ти велики магарац, Мишо! Реко сам већ једном, да смо ми сви браћа, даклем шта сам ја теби, магарче! Миша: Брат ! — Јели, сине, какве оћеш, да ти направим чакшире — Не браним, ма какве само нек су натраг добро постаЕљене. Један лумп (пропали барон) оваво јадикује: „Не иштем ја од тебе, Боже, блага, но само да ми кажеш, де га могу наћи. М а т и. Шта кажу добра деца, кад добију шећера? С ин: „Молим још!"

уДО " Још се могу добити сви бројзви „Стармалога* од почетна до данас.