Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1887.

* * .* И краљу Милаву ве би било згорег послати црвено јаје. То би га можда потсетило на ускрс. Можда би то тумачио и у политичком смислу. Ал онда би требало да је то 1аје од дрвета, јер би га сигурно треснуо о патос. * * И сентомашком збору треба послати дрвено јаје. Ако је тај збор један, целина, онда му треба послати туцак. Ако не, онда сваком посепце не вреди шиљати, јер је у ' том случају боље, нек се из тих јаја излегу пилићи; и сраски би народ од туд имао више хасне. * ..V . * * < Црвено јаје дајемо Овим и сваком Стармаловом претплатнику. На тим јајима пише ускршњи датум: ^5 апри д." Можда би боље било метнути 1. „април," јер би то потсетило неке да им је изишла претплата. Ал ми то не радимо. Многи и овако узимају претплату са шаљиве страве, а кад би још видили написано ,1- април," онда би сигурно рекли: „Стармали" се само шали с ћами, он би да нас пошље у април, и ми не би имали онда до године могућности, да раздајемо оволико црвених јаја.

„Стармали" о Бисмарку. ЈЉтагск ћа<; с!аз 8ср1епа(;: Кеиглд аиз Зег 8с111арре. 8(х)1ге Раћпе нкеће ^ез! Носћ аиЈ с1ег Е1:арре! 81е§! 0 31е§! ип<1 (1гет1а1 81е§ Али — римског папе.

Лако се може десити да која читаоница и „Стармалог* из свога објатија искључи. Истина бог, не желимо повише таких искључења, али једно, дошло би нам као наручено. А за што ? Радознали смо, који ли би, боже, српски лист уранио први да ту радосну вест (у славу лакшег споразума) телеграфском брзином свету раструби. 1/

Н е б о ј ш а. Одавно се прича 0 Небојши кули. Још кад деца бесмо 0 њојзи смо чули. Кула и сад с т о ј и, Зовимо је С т о ј ш а. — Љ у д и нек се диче Именом Небојша. — а — а —

Мало „Застави", мало „Бранику". „Стармала" не може да разуме „Заставу", за што ге тако узјогунила да на дневни ред Сентомашког збора, као нарочата тачка дође „Претрес Бечкеречког програма". Та збор се зато и сазива да изрече, или : „ Остајемо ири Бечкеречком арограму, јер ПОДпуНО одговара и садањим нам иотребама". или: „Еечк. ирограм не одговара садањчм иотребабама ПОТПуно ( даклем мора се иреиначити и ПОпунити)." А да би се ма које од овога двога могло изрећи без претреса, то ната логика не може да схватн (осим ако реч „збор" искључује „договор").

Сад да се окренемо „Бранику", — а све у пријатељству и потптовању. Шта ли је то тако страшно, чиме би се могао попунити Бечкеречки програм? Да ли н. пр. ово: „ Прека је иотреба, да се заузмемо и за материјалне интересе народа." Ако је то какав баук, није наш, већ оне владе, која гомила дугове на дугове, трошећи милионе на кеове, опере, парламентарнице, — а не пита за што народ бежи у Америку. — Е, ал така тачка у нашем програму, могла би се тумачити као (боже опрости) социјализам? — Свашта се може свакојако тумачити, — ал < свачему се може и доскочити. Не дајте „Заставашима" да они тај предлог изнесу; изнесите га в и. Неко га м о р а изнети. Иначе би народ, који под теретом клеца и једва дише, узгубио веру у све нас. А имао би и право.

Жалосница. У собици једној малој горко плаче снаша Мила. Каква ли јој горка сила тешке сузе измамила? . . . Чика Арса баш на врата а она све већма плаче: питати је одма заче: „шта је жено моја мила?" она јеца све то јаче, па уздише, тако силно, . . . а суза јој сузу стиже квасећ' лице јој умилно. „Та за Бога, шта је, реци! . . . хоћу ли лекара звати?" . . . кроз јецање тек се чује : „„Ох несретна ја сам мати!"" „Шта по Богу, дете нагае „гди је, шта је, не плаши ме;" јадни Арса сав нобледи, „жено! жено! умири ме! . . . „„Не плаши, се!"" — сад ће она, још кроз сузе мужу рећи: